Право
Навигация
Реклама
Ресурсы в тему
Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

Новые документы

Законодательство Российской Федерации

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 25.07.2002 ДЕЛО "СОВТРАНСАВТО ХОЛДИНГ" (SOVTRANSAVTO HOLDING) ПРОТИВ УКРАИНЫ [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                               [неофициальный перевод
                                                      с французского]
   
                   ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
   
                            ЧЕТВЕРТАЯ СЕКЦИЯ
   
                      ДЕЛО "СОВТРАНСАВТО ХОЛДИНГ"
                 (SOVTRANSAVTO HOLDING) ПРОТИВ УКРАИНЫ
                          (Жалоба N 48553/99)
   
                           ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
   
                     (Страсбург, 25 июля 2002 года)
   
       По делу "Совтрансавто Холдинг" против Украины" Европейский суд
   по правам человека (Четвертая секция), заседая Палатой в составе:
       Г. Ресса - Председателя Палаты,
       И. Кабрала Баррето,
       В. Буткевича,
       Н. Ваич,
       Д. Хедигана,
       М. Пеллонпяя,
       С. Ботучаровой - судей,
       а также с участием В. Берже - Секретаря Секции Суда,
       заседая 27  сентября  2001  г.  и 4 июля 2002 г.  за закрытыми
   дверями,
       вынес на последнем заседании следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1. Дело  было  инициировано  жалобой  (N  48553/99),  поданной
   11 мая  1999  г.  в  Европейский  суд  против  Украины  российским
   акционерным  обществом  "Совтрансавто Холдинг" (далее - заявитель)
   согласно ст. 34 Конвенции о защите прав человека и основных свобод
   (далее - Конвенция).
       2. В Европейском суде интересы заявителя  представлял  адвокат
   Парижской     коллегии     адвокатов      М.     де    Гилленшмидт
   (M.   de   Guillenchmidt).  Власти   Украины  в  Суде представляли
   Уполномоченная    Украины   при  Европейском  суде  В.  Лутковская
   (V. Lutkovskaya), Министерство юстиции Украины.
       3. Заявитель  утверждал,  что разбирательство его дела не было
   справедливым,  независимым и беспристрастным,  и, кроме того, дело
   не было рассмотрено в разумный срок.  Заявитель утверждал, что его
   дело не было рассмотрено в открытом судебном заседании.  При  этом
   заявитель ссылался на положения п.  1 ст. 6 Конвенции. Ссылаясь на
   ст.  1  Протокола  N  1  к  Конвенции,  заявитель  утверждал,  что
   вследствие регистрации властями г.  Луганска неправомерных решений
   компании   "Совтрансавто-Луганск"   он   потерял   контроль    над
   деятельностью   и   имуществом   этой  компании.  Заявитель  также
   утверждал,  что полученная им компенсация в результате  ликвидации
   компании     "Совтрансавто-Луганск"    явно    не    соответствует
   принадлежавшей ему доле в уставном капитале компании.  Ссылаясь на
   ст.    14    Конвенции,    заявитель    посчитал    себя   жертвой
   дискриминационных действий со стороны  украинских  властей,  целью
   которых было "защитить национальные интересы Украины", защищая при
   этом права украинской компании в ущерб правам заявителя.
       4. Жалоба  была  направлена  на  рассмотрение Четвертой секции
   Суда (п.  1 правила 52 Регламента Суда).  Внутри  этой  Секции  на
   основании  п.  1 правила 26 Регламента Суда была образована Палата
   для рассмотрения настоящего дела (п. 1 ст. 27 Конвенции).
       5. Своим  решением  от  27  сентября  2001 г.  Палата объявила
   жалобу приемлемой,  проведя  перед  этим  слушания  по  вопросу  о
   приемлемости  жалобы  и  ее  существу (п.  4 правила 54 Регламента
   Суда).
       6. В  соответствии  с  положениями п.  1 правила 61 Регламента
   Суда  решение  о  приемлемости  жалобы  было  направлено   властям
   Российской Федерации.
       7. Заявитель   и   государство-ответчик    представили    свои
   возражения по существу жалобы (п. 1 правила 59 Регламента Суда).
       8. 1 ноября 2001 г.  Суд изменил состав  своих  секций  (п.  1
   правила  25  Регламента  Суда),  но  настоящее  дело  оставалось в
   производстве Палаты, образованной внутри бывшей Четвертой секции.
   
                                 ФАКТЫ
   
                         I. Обстоятельства дела
   
       9. Заявитель,  российское акционерное  общество  международных
   перевозок   "Совтрансавто   Холдинг",   основанное  в  1993  году,
   зарегистрировано в г. Москве.
       10. В  период  с  1993  по 1997 год заявителю принадлежали 49%
   акций   украинского   акционерного   общества    открытого    типа
   "Совтрансавто-Луганск".
   
         A. Решения компании "Совтрансавто-Луганск" в отношении
        увеличения уставного капитала и изменения учредительных
          документов компании, а также решения органов власти
                 г. Луганска, утвердившие эти изменения
   
       11. 3  января  1996  г.  на общем собрании акционеров компании
   "Совтрансавто-Луганск" было принято решение о внесении изменений в
   учредительные  документы  (устав  и  другие  документы) компании и
   преобразовании компании в  акционерное  общество  закрытого  типа.
   23 января 1996  г.  исполнительный  комитет  (виконавчий  комiтет)
   Луганского городского Совета народных депутатов (далее -  исполком
   Луганского  горсовета),  муниципальный орган,  наделенный законной
   властью, зарегистрировал указанное решение.
       12. 26  декабря  1996  г.,  11  августа  1997 г.  и 20 октября
   1997 г.  генеральный  директор   компании   "Совтрансавто-Луганск"
   принимал  решения  на  треть  увеличить  капитал  компании и,  как
   следствие,  внес изменения в учредительные документы компании. Эти
   решения   были  зарегистрированы  исполкомом  Луганского горсовета
   30 декабря 1996 г., 12  августа  1997  г.  и  18  ноября  1997  г.
   соответственно.
       13. В результате  увеличения  уставного  капитала  руководство
   компании  "Совтрансавто-Луганск"  получило  право  на  единоличное
   управление компанией и контроль над ее собственностью. Доля акций,
   находящихся в распоряжении заявителя, уменьшилась с 49% до 20,7%.
       14. По мнению заявителя,  с 1997 по 1999 год  часть  имущества
   компании    "Совтрансавто-Луганск"    была    продана    различным
   предприятиям, созданным генеральным директором этой компании.
   
            B. Начало судебного разбирательства в отношении
         компании "Совтрансавто-Луганск" и властей г. Луганска
   
       15. 25  июня  1997  г.  заявитель  подал  в  Арбитражный   суд
   Луганской области (в данном случае - суд первой инстанции) исковое
   заявление (дело N 70/10-98) против компании "Совтрансавто-Луганск"
   и  исполкома  Луганского горсовета,  целью которого было признание
   незаконными    действий    по    изменению     устава     компании
   "Совтрансавто-Луганск"  и решения  о  государственной регистрации,
   принятого  исполкомом  Луганского  горсовета  23  января  1996  г.
   Заявитель    утверждал,    что    вопреки    нормам   действующего
   законодательства и устава  компании  "Совтрансавто-Луганск"  общее
   собрание  акционеров  было  организовано  без  участия  и согласия
   представителей  компании  "Совтрансавто  Холдинг".   К   тому   же
   протоколы   упомянутого   собрания   не   были   подписаны   всеми
   акционерами.  Решением  от  4  августа  1997  г.  Арбитражный  суд
   Луганской области отклонил данное исковое заявление.
       16. 9 сентября 1997 г.  заявителем было подано  ходатайство  о
   проверке  решения в порядке надзора (заява про перевiрку рiшення у
   порядку нагляду) на имя председателя Арбитражного  суда  Луганской
   области,   направленное  на  обжалование  судебного   решения   от
   4 августа 1997 г. Постановлением от 14 октября 1997 г. заместитель
   председателя  Арбитражного  суда  Луганской области оставил данную
   жалобу заявителя без удовлетворения.
       17. 21  ноября  1997  г.  заявителем было подано ходатайство о
   проверке решения в порядке надзора (заява про перевiрку рiшення  у
   порядку  нагляду)  в  Судебную  коллегию Высшего Арбитражного Суда
   Украины с целью обжаловать вышеупомянутые решения.  Постановлением
   Судебной  коллегии  Высшего  Арбитражного  Суда Украины от 6 марта
   1998 г.  были отменены судебное решение от 4  августа  1997  г.  и
   постановление от 14 октября 1997 г.  по причине неполного изучения
   обстоятельств дела и аргументов заявителя. Дело было направлено на
   новое  рассмотрение  в  Арбитражный суд Киевской области (в данном
   случае - суд первой инстанции),  с учетом необходимости  глубокого
   изучения обстоятельств дела и документов, поданных сторонами.
   
                  C. Период с января по май 1998 года
   
       18. 16     января     1998     г.     руководством    компании
   "Совтрансавто-Луганск" было направлено письмо Президенту Украины с
   просьбой  "взять  дело  под  личный  контроль",  с целью "защитить
   интересы Украины". В письме от 3 февраля 1998 г. Президент Украины
   предписал Председателю Высшего Арбитражного Суда Украины "защищать
   интересы граждан Украины".
       19. 1  февраля  1998  г.  общее  собрание  акционеров компании
   "Совтрансавто-Луганск"     приняло     пересмотренную     редакцию
   учредительных документов компании,  а 17 февраля 1998 г.  исполком
   Луганского горсовета зарегистрировал это решение.
       20. 6  марта  1998 г.  глава Луганской областной администрации
   проинформировал Президента Украины о том,  что,  несмотря  на  его
   резолюцию  от  28  января  1998  г.  встать на защиту национальных
   интересов,  Высший Арбитражный Суд Украины отменил решение суда от
   4 августа 1997 г. и постановление от 14 октября 1997 г. и отправил
   дело на новое  рассмотрение,  что,  по  его  мнению,  представляет
   угрозу      для      нормального     функционирования     компании
   "Совтрансавто-Луганск"  и  ущемляет  интересы  Украины  в   пользу
   России. Он потребовал от Президента Украины немедленно вмешаться в
   рассматриваемое  дело  с  целью   защиты   интересов   украинского
   предприятия и граждан Украины.
       21. С 10 по 31 марта 1998 г.  Государственная Комиссия Украины
   по  ценным  бумагам  и  фондовому рынку (Державна Комiсiя з цiнних
   паперiв та фондового  ринку),  государственный  орган,  призванный
   контролировать    деятельность    акционерных   обществ,   изучала
   деятельность компании "Совтрансавто-Луганск".  29 апреля  1998  г.
   она    констатировала    несоответствие    собрания    акционеров,
   состоявшегося 3 января 1996 г.,  и решений,  принятых в результате
   него руководством компании, действующему законодательству.
       22. 19 мая 1998 г.  Т.  (народный  депутат  Украины)  в  своем
   письме  на  имя  Президента  Украины призвал его встать "на защиту
   интересов граждан Украины".  Резолюцией,  наложенной на  указанное
   письмо депутата,  датированной тем же днем,  Президент Украины еще
   раз  обратил  внимание  Председателя  Высшего  Арбитражного   Суда
   Украины на необходимость защитить интересы государства.
   
                D. Продолжение судебного разбирательства
   
       23. 20 мая 1998 г.,  в ходе слушания дела Г.А. Кравчук (судья,
   назначенный Арбитражным судом Киевской области) публично отказался
   вести  процесс  по  причине  сильного  давления,  которое  на него
   оказывалось со стороны ответчиков (компании "Совтрансавто-Луганск"
   и  исполкома  Луганского горсовета).  21 мая 1998 г.  был назначен
   другой судья.
       24. 28  мая  1998  г.  Председателем Высшего Арбитражного Суда
   Украины на имя председателя  Арбитражного  суда  Киевской  области
   была  отправлена  копия  резолюции  Президента  Украины  от 19 мая
   1998 г. для того,  чтобы она была принята  во  внимание  во  время
   рассмотрения дела заявителя.
       25. 3 июня  1998  г.  заявителем  было  подано  дополнительное
   исковое  заявление  в  Арбитражный  суд  Киевской  области  против
   компании "Совтрансавто-Луганск" и исполкома  Луганского  горсовета
   (дело  N 13/10-98),  целью которого было признание неправомерности
   решения  об  увеличении  уставного  фонда  компании   и   внесении
   изменений   в   учредительные   документы,  принятого  генеральным
   директором компании "Совтрансавто-Луганск"  26  декабря  1996  г.,
   11 августа и  20  октября  1997  г.,  решений  об  их регистрации,
   принятых исполкомом  Луганского  горсовета  30  декабря  1996  г.,
   12   августа   и   18   ноября   1997 г., и регистрации исполкомом
   Луганского   горсовета 17  февраля  1998  г.  решения  о  внесении
   изменений в учредительные  документы,  принятого  общим  собранием
   акционеров компании "Совтрансавто-Луганск" 1 февраля 1998 г.
       26. 9  июня  1998 г.  Арбитражный суд Киевской области отложил
   рассмотрение дела N 13/10-98 до тех пор,  пока не  будет  вынесено
   решение по делу N 70/10-98.
       27. В письме от  17  июня  1998  г.  заместитель  Председателя
   Высшего  Арбитражного  Суда  Украины  потребовал  от  председателя
   Арбитражного суда Киевской области "взять рассматриваемое дело под
   личный контроль".
       28. 23  июня  1998  г.  Арбитражный   суд   Киевской   области
   рассмотрел дело N 70/10-98 и вынес решение о правомерности решения
   о  внесении   изменений   в   учредительные   документы   компании
   "Совтрансавто-Луганск",  принятого  3 января 1996 г.,  и решения о
   его регистрации от 23 января 1996 г., оставив жалобу заявителя без
   удовлетворения.
       29. 23  июня  1998  г.  Арбитражный   суд   Киевской   области
   рассмотрел  дело N 13/10-98 и своим решением подтвердил законность
   оспариваемых заявителем  решений,  оставив  жалобу  заявителя  без
   удовлетворения.
       30. 2 июля 1998 г. заявителем было подано заявление о проверке
   решения  в  порядке  надзора на имя председателя Арбитражного суда
   Киевской области,  направленное на обжалование решений от 23  июня
   1998 г.  по делам N 13/10-98 и N 70/10-98. Заявитель, в частности,
   утверждал,  что   ответчики  нарушили Закон от 19 сентября 1991 г.
   N 1576-ХII, Закон от  7 декабря 1990 г.  N 533-ХII и Постановление
   Кабинета  Министров  Украины  от  29  апреля  1994   г.   N   276,
   регламентирующие  деятельность  акционерных  обществ  и  процедуру
   регистрации их решений.  Заявитель также жаловался  на  отсутствие
   публичности процесса в суде первой инстанции.
       31. Двумя постановлениями от 12 октября  1998  г.  заместитель
   председателя  Арбитражного  суда  Киевской  области оставил данную
   жалобу заявителя без удовлетворения,  ранее принятые решения  суда
   первой инстанции - без изменения.
       32. 24 ноября 1998 г.  заявитель обратился в Судебную коллегию
   Высшего  Арбитражного Суда Украины с заявлением о проверке решения
   в порядке надзора с целью обжалования  соответствующих  решений  и
   постановлений    Арбитражного   суда   Киевской   области.   Двумя
   постановлениями от 12 января 1999  г.  Судебная  коллегия  Высшего
   Арбитражного  Суда Украины оставила в силе решения и постановления
   Киевского   областного  арбитражного суда по делам  N  13/10-98  и
   N 70/10-98, оставив данную жалобу заявителя без удовлетворения.
   
            E. Период с января 1999 года по апрель 2000 года
   
       33. В  феврале  1999  г.  заявитель  обратился  в  Генеральную
   прокуратуру Украины с требованием вмешаться в судебный процесс  по
   делам N 13/10-98 и N 70/10-98 с целью обеспечения законности этого
   процесса.  Заявитель  также  обратился  к   Председателю   Высшего
   Арбитражного  Суда  Украины  с  заявлением о принесении протеста в
   порядке надзора  (протест  у  порядку  нагляду)  на  все  решения,
   касающиеся этого дела.
       34. Письмом от 26 февраля  1999  г.  начальник  Управления  по
   арбитражному  процессу  Генеральной  прокуратуры  Украины отклонил
   требование заявителя,  констатировав,  что  участие  представителя
   государства в рассматриваемом деле необязательно.
       35. 8  июня  1999  г.  общее  собрание   акционеров   компании
   "Совтрансавто-Луганск", проведенное, как утверждает заявитель, без
   его участия, приняло решение ликвидировать компанию.
   
                     F. Возобновление производства
                   по делу ввиду принесения протеста
   
       36. В  апреле 2000 г.  Председателем Высшего Арбитражного Суда
   Украины  был  принесен  протест  в   Судебную   коллегию   Высшего
   Арбитражного  Суда Украины с требованием отменить судебные решения
   и постановления по делам N 13/10-98 и N  70/10-98.  Постановлением
   от  21 апреля 2000 г.  Судебная коллегия Высшего Арбитражного Суда
   Украины отменила решение от 23 июня 1998  г.  и  постановление  от
   12 января 1999  г.  и  отправила  дела  N  13/10-98 и N 70/10-98 в
   Арбитражный  суд  Киевской  области  на  новое   рассмотрение.   В
   постановлении  было указано,  что решения арбитражных органов были
   вынесены без глубокого и соответствующего  рассмотрения  фактов  и
   аргументов   сторон,  выводы  были  спорными  и  преждевременными,
   сделанными без учета заключений Государственной  Комиссии  Украины
   по  ценным  бумагам  и  фондовому рынку,  отражающих деятельность,
   предписываемую  руководству  компании   "Совтрансавто-Луганск"   и
   противоречащую   положениям   действующего   законодательства,   и
   требований действующего законодательства в  отношении  регистрации
   учредительных  документов  акционерных  обществ.  Кроме того,  суд
   констатировал,   что   не   был   проведен   анализ   соответствия
   учредительных     документов    компании    "Совтрансавто-Луганск"
   действующему законодательству.
   
                      G. Судебное разбирательство
                  в Арбитражном суде Киевской области
   
       37. В письме от 12 мая 2000 г.  председатель Арбитражного суда
   Киевской   области   обратил   внимание    Председателя    Высшего
   Арбитражного  Суда  Украины  на  тот факт,  что "постановлением от
   21 апреля 2000  г.  Высший   Арбитражный   Суд   Украины   отменил
   постановления   и   решения   судебных  органов  относительно  дел
   N 13/10-98 и N 70/10-98,  вынесенные два года назад", а также  что
   "Арбитражный  суд  Киевской  области  уже  выразил  свое мнение на
   предмет рассматриваемого  дела".  Он  подчеркнул,  что  "некоторые
   факты,  касающиеся  рассматриваемого  дела,  ставят  под  сомнение
   гарантию непредвзятости судей в процессе рассмотрения  дела,  что,
   вероятно,  может  повлечь  за  собой  негативные последствия".  Он
   обратился к  Председателю  Высшего  Арбитражного  Суда  Украины  с
   просьбой  передать  дела  N  13/10-98  и N 70/10-98 в другой суд с
   целью    "гарантировать     объективность     и     непредвзятость
   судопроизводства".
       38. В  письме  от  25  мая  2000   г.   Председатель   Высшего
   Арбитражного    Суда   Украины   отклонил   просьбу   председателя
   Арбитражного   суда  Киевской области  относительно  передачи  дел
   N 13/10-98 и N  70/10-98 в другой суд,  констатировав соответствие
   постановления от 21 апреля 2000 г. действующему законодательству.
       39. 7   августа  2000  г.  Арбитражный  суд  Киевской  области
   приступил к рассмотрению дел  N  13/10-98  и  N  70/10-98.  Изучив
   представленные   заявителем   документы   и   констатировав   факт
   ликвидации   компании   "Совтрансавто-Луганск",   суд    предписал
   исполкому Луганского горсовета предоставить документы относительно
   ликвидации компании "Совтрансавто-Луганск" и оригиналы документов,
   касающихся   регистрации   акционерного   общества  "Транс  Кинг",
   созданного на базе собственности компании  "Совтрансавто-Луганск".
   На 7 сентября 2000 г. было назначено следующее заседание.
       40. 7 сентября 2000 г.,  констатировав необходимость участия в
   процессе  прокурора,  Арбитражный суд Киевской области назначил на
   18 октября 2000 г. другое заседание.
       41. 25  октября  2000  г.  Арбитражный  суд  Киевской  области
   отложил  заседание,  констатировав  необходимость  дополнительного
   рассмотрения    Генеральной   прокуратурой   Украины   документов,
   касающихся дел N 13/10-98 и N 70/10-98.
       42. Решением  от  23  апреля 2001 г.  Арбитражный суд Киевской
   области удовлетворил часть требований заявителя в  соответствии  с
   требованиями,  заявленными  к  компании  "Транс  Кинг",  преемнику
   компании  "Совтрансавто-Луганск",   возвратить   заявителю   часть
   собственности,   ранее  ему  принадлежавшей,  но  отклонил  жалобу
   заявителя против исполкома Луганского горсовета. Суд, в частности,
   признал  неправомерность  действий генерального директора компании
   "Совтрансавто-Луганск" от 26 декабря 1996 г., 11 августа 1997 г. и
   20 октября 1997 г., касающихся увеличения уставного фонда компании
   и внесения изменений в учредительные документы компании.  Он также
   констатировал,   что  вследствие  принятия  этих  документов  были
   нарушены    права    заявителя     на     управление     компанией
   "Совтрансавто-Луганск"  и  на контроль над имуществом компании,  а
   также что компенсация, полученная заявителем вследствие ликвидации
   компании  "Совтрансавто-Луганск",  не  была  пропорциональна  доле
   капитала,  которой заявитель владел на момент  регистрации  устава
   этой компании в январе 1996 г.
       43. Решением от 7 мая 2001 г. судебные исполнители г. Луганска
   отсрочили  исполнение  судебного  решения от 23 апреля 2001 г.  по
   причине подачи ответчиком заявления о проверке решения  в  порядке
   надзора  на  имя председателя Арбитражного суда Киевской области с
   целью пересмотра вынесенного судебного решения.
   
                  H. Решение Киевского апелляционного
                хозяйственного суда от 24 января 2002 г.
   
       44. По   протесту   Генеральной   прокуратуры   Украины  и  по
   требованию "в порядке надзора" компании "Транс Кинг"  решением  от
   24 января 2002 г. коллегия Киевского апелляционного хозяйственного
   суда (по делу - апелляционная инстанция, учрежденная после реформы
   судебной   системы)   отменила  часть  решения  Арбитражного  суда
   Киевской области от 23 апреля  2001  г.  относительно  возвращения
   имущества заявителю и отклонила все требования последнего.
   
                     I. Процедура рассмотрения дела
                  в Высшем Хозяйственном Суде Украины
   
       45. 25 февраля 2002 г.  заявителем  была  подана  кассационная
   жалоба  в  коллегию  Высшего  Хозяйственного  Суда Украины (бывший
   Высший Арбитражный Суд Украины,  как он был назван  после  реформы
   судебной  системы),  направленная  на  отмену решения от 24 января
   2002 г.
       46. Определением   от   2  апреля  2002  г.  коллегия  Высшего
   Хозяйственного  Суда   Украины   отклонила   кассационную   жалобу
   заявителя  без рассмотрения по существу.  Она констатировала,  что
   заявитель   не    предоставил    Высшему    Хозяйственному    Суду
   доказательство  оплаты  государственной  пошлины  для рассмотрения
   кассационной жалобы.  Высший Хозяйственный Суд возместил заявителю
   сумму,  которую последний внес в качестве пошлины,  и отметил, что
   после выполнения вышеуказанных формальностей заявитель может вновь
   подать кассационную жалобу.
       47. Заявителем  вновь   была   подана   кассационная   жалоба.
   Определением от 26 апреля 2002 г.  коллегия Высшего Хозяйственного
   Суда Украины без рассмотрения по существу  отклонила  кассационную
   жалобу.  Суд  констатировал,  что заявитель пропустил одномесячный
   срок,  предусмотренный для подачи кассационной жалобы, и что он не
   подал ходатайство о восстановлении срока.
   
               II. Применимое внутреннее законодательство
   
             A. Закон Украины от 4 июня 1991 г. N 1142-ХII
             "Об арбитражном суде" (по состоянию на момент
                             подачи жалобы)
   
       48. Статья 1 Закона устанавливает следующее:
       "В соответствии    с   Конституцией   Украины   правосудие   в
   хозяйственных отношениях осуществляется арбитражным судом.
       Арбитражный суд является независимым органом в разрешении всех
   хозяйственных споров, которые возникают между юридическими лицами,
   государственными и другими органами,  а также в рассмотрении дел о
   банкротстве".
   
        B. Гражданско-процессуальный кодекс Украины от 1 января
             1964 г. (по состоянию на момент подачи жалобы)
   
       49. Применимые   положения   данного   Кодекса   устанавливают
   следующее:
   
                               Статья 327
   
       "Решения, определения и постановления суда, которые вступили в
   законную силу, могут быть пересмотрены в порядке судебного надзора
   по протестам служебных лиц, указанных в статье 328 этого Кодекса".
   
                               Статья 328
   
       "Опротестовывать в  порядке  надзора   решения,   определения,
   постановления суда, которые вступили в законную силу, имеют право:
       1) Председатель Верховного Суда Украины,  Генеральный прокурор
   Украины и их заместители...;
       2) председатели Верховного Суда Республики  Крым,  областного,
   Киевского  и  Севастопольского  городских  судов и их заместители,
   прокурор Республики Крым, области, городов Киева, Севастополя и их
   заместители...;
       3) председатель военного  суда  региона,  Военно-морских  Сил,
   военный прокурор и их заместители...".
   
                               Статья 329
   
       "Должностные лица,  указанные  в  статье 328 этого Кодекса,  а
   также районные и городские прокуроры и прокуроры гарнизонов вправе
   истребовать  из соответствующих судов гражданское дело для решения
   вопроса о наличии оснований  для  принесения  протеста  в  порядке
   судебного надзора...
       При отсутствии  оснований  для  принесения  протеста  об  этом
   сообщается  лицу,  по заявлению которого дело было истребовано для
   проверки, с указанием мотивов отказа, а дело возвращается в суд по
   принадлежности".
   
        C. Арбитражный процессуальный кодекс Украины от 6 ноября
             1991 г. (по состоянию на момент подачи жалобы)
   
       50. Применимые   положения   данного   Кодекса   устанавливают
   следующее:
   
                               Статья 91
   
       "Законность и     обоснованность     решения,     определения,
   постановления арбитражного суда ... может быть проверена в порядке
   надзора  по  заявлению  стороны,  по  протесту  прокурора  или его
   заместителя,  как  это  предусмотрено  данным  Кодексом,   другими
   законодательными актами Украины.
       Заявление стороны    о    проверке    решения,    определения,
   постановления    проверяется   председателем   арбитражного   суда
   Автономной Республики Крым  или  его  заместителем,  председателем
   арбитражного  суда  области,  городов  Киева и Севастополя или его
   заместителем и Судебной коллегией Высшего Арбитражного Суда.
       Лица, которые имеют право принесения протеста:
       - Генеральный прокурор Украины или его заместители...;
       - прокурор  Автономной  Республики  Крым,  прокурор  области и
   городов Киева и Севастополя и их заместители...".
   
                               Статья 97
   
       "Председатель Высшего Арбитражного Суда,  Генеральный прокурор
   Украины  или  его  заместители  имеют  право  принести в Президиум
   Высшего  Арбитражного  Суда  протест  на  постановление,  принятое
   Арбитражной  коллегией Высшего Арбитражного Суда по хозяйственному
   спору...".
   
                               Статья 100
   
       "...Подача   заявления   о  проверке   решения,   определения,
   постановления  в порядке  надзора и принесение протеста прокурором
   или    его    заместителем    не   останавливают   исполнительного
   производства...".
   
                               Статья 102
   
       "Заявление о  проверке решения,  определения,  постановления в
   порядке надзора подается и протест прокурора приносится  не  позже
   двух месяцев со дня принятия решения, определения, постановления".
   
                               Статья 104
   
       "Проверка решения,   определения,   постановления   в  порядке
   надзора   может   осуществляться  арбитражным  судом  при  участии
   сторон...
       Проверка решения, определения, постановления в порядке надзора
   осуществляется   не  позже  двух  месяцев  со  дня  поступления  в
   арбитражный суд заявления или протеста...
       Решение, определение,  постановление  арбитражного  суда могут
   быть проверены в порядке надзора не позже одного года  со  дня  их
   принятия".
   
                               Статья 106
   
       "По результатам проверки решения, определения, постановления в
   порядке надзора арбитражный суд имеет право:
       - оставить решение,  определение, постановление без изменения;
   изменить решение, определение, постановление;
       - отменить решение, определение, постановление и принять новое
   решение,  или передать дело на новое рассмотрение,  или прекратить
   производство по делу, или оставить иск без рассмотрения.
       Решение, определение,    постановление    арбитражного    суда
   проверяются в полном объеме,  независимо от доводов,  изложенных в
   заявлении или протесте.
       Арбитражный суд,  проверяя решение, определение, постановление
   в   порядке   надзора,   пользуется   правами,    предоставленными
   арбитражному суду при рассмотрении хозяйственного спора.
       Проверка решения, определения, постановления в порядке надзора
   Высшим Арбитражным Судом является окончательной...".
   
                               Статья 108
   
       "По результатам   проверки   в  порядке  надзора  решения  или
   постановления  арбитражного  суда  Автономной   Республики   Крым,
   арбитражного  суда  области,  городов  Киева  и Севастополя именем
   Украины принимается мотивированное постановление.
       Постановление подписывает   председатель   арбитражного   суда
   Автономной  Республики  Крым  или  его  заместитель,  председатель
   арбитражного  суда  области,  городов  Киева и Севастополя или его
   заместитель.
       По результатам проверки решения,  определения, постановления в
   порядке  надзора  Судебная  коллегия  Высшего  Арбитражного   Суда
   принимает  именем  Украины  мотивированное постановление,  которое
   подписывают все судьи, которые участвовали в проверке".
   
                               Статья 109
   
       "Указания, которые  содержатся  в  постановлении  о   проверке
   решения,  постановления в порядке надзора,  являются обязательными
   для арбитражного суда при новом рассмотрении дела...".
   
                               Статья 115
   
       "Решение, определение,   постановление    арбитражного    суда
   вступают  в  законную силу немедленно после их принятия и подлежат
   обязательному     исполнению     предприятиями,     организациями,
   должностными лицами".
   
               D. Конституция Украины от 28 июня 1996 г.
   
       51. Применимые  положения  Конституции  Украины  устанавливают
   следующее:
   
                               Статья 56
   
       "Каждый имеет  право  на  возмещение  за  счет государства или
   органов местного самоуправления материального и морального ущерба,
   причиненного  незаконными  решениями,  действиями или бездействием
   органов государственной власти,  органов местного  самоуправления,
   их  должностных  и  служебных  лиц  при  осуществлении  ими  своих
   полномочий".
   
                               Статья 144
   
       "Органы местного   самоуправления   в   пределах   полномочий,
   определенных законом,  принимают решения, являющиеся обязательными
   к исполнению на соответствующей территории.
       Решения   органов   местного   самоуправления  по  мотивам  их
   несоответствия  Конституции или законам Украины приостанавливаются
   в установленном законом порядке с одновременным обращением в суд".
   
             E. Закон Украины от 21 июня 2001 г. N 2538-III
                 "О внесении изменений в Закон Украины
                         "Об арбитражном суде"
   
       52. В  соответствии  с  этим Законом все арбитражные суды были
   переименованы в  хозяйственные  суды,  отправляющие  правосудие  в
   области  экономических  отношений.  По  смыслу ст.  5 этого Закона
   указанная система включает  в  себя  местные  хозяйственные  суды,
   апелляционные   хозяйственные  суды  и  Высший  Хозяйственный  Суд
   Украины.
   
             F. Хозяйственный процессуальный кодекс Украины
                   (с изменениями от 21 июня 2001 г.)
   
       53. Хозяйственный  процессуальный  кодекс,  названный подобным
   образом и измененный 21 июня 2001 г., не предусматривает процедуры
   принесения протеста.
       Согласно ст.  53  данного  Кодекса  хозяйственные  суды  могут
   устанавливать   продление   срока   процессуальных   действий   по
   требованию стороны спора или прокурора  или  по  его  собственному
   усмотрению.
       По смыслу ст.  110 данного Кодекса кассационная  жалоба  может
   быть  подана  в  течение  одного  месяца  после  вступления в силу
   постановления хозяйственного суда или постановления апелляционного
   хозяйственного суда.
       Согласно ст.  111 данного Кодекса кассационная  жалоба  должна
   быть  подана вместе с документом об оплате пошлины за рассмотрение
   жалобы в суде.
       По смыслу пп.  4 п.  3 ст.  111 данного Кодекса суд возвращает
   кассационную жалобу лицу,  подавшему ее,  не  рассматривая  ее  по
   существу,  если лицо не предоставило документ об оплате пошлины за
   рассмотрение жалобы в суде.
       По смыслу пп.  5 п.  3 ст.  111 данного Кодекса суд возвращает
   кассационную жалобу лицу,  ее подавшему,  не  рассматривая  ее  по
   существу, если пропущен срок ее подачи и лицо, подающее жалобу, не
   обращалось с просьбой о его продлении.
   
                                 ПРАВО
   
             I. Предварительные возражения властей Украины
   
       54. Прежде всего, власти государства-ответчика утверждали, что
   Европейский    суд    не   компетентен   рассматривать   заявление
   относительно фактов,  имевших место  до  даты  вступления  в  силу
   Конвенции для Украины - 11 сентября 1997 г. По их мнению, жалоба в
   этой части должна быть отклонена как  не  соответствующая  ratione
   temporis положениям Конвенции.
       55. В свою очередь, заявитель утверждал, что обесценивание его
   акций представляет собой длящийся во времени процесс.  Хотя первые
   два этапа этого процесса имели  место  до  11  сентября  1997  г.,
   третий  начался 18 ноября 1997 г.  Начиная с этой даты,  часть его
   капитала была,  в итоге,  уменьшена с 49%  до 20,7%,  в результате
   чего    он    утратил    контроль   над   деятельностью   компании
   "Совтрансавто-Луганск".  Таким  образом,  речь  идет  о  "длящейся
   ситуации",   результатом   которой  стала  ликвидация  украинского
   предприятия в июне 1999 г.  Заявитель также утверждал, что в части
   его  требований  по  ст.  6  Конвенции все судебные процедуры были
   возобновлены   в   результате   принятия   постановления   Высшего
   Арбитражного  суда Украины от 6 марта 1998 г.,  то есть после даты
   вступления в силу Конвенции для Украины.
       56. Европейский   суд   напомнил,   что   в   соответствии   с
   общепризнанными   принципами   международного   права    Конвенция
   регламентирует   в   отношении   каждой  Договаривающейся  Стороны
   исключительно правоотношения,  имевшие место после ее вступления в
   силу  для  такой  Договаривающейся Стороны.  Он отметил,  что дата
   вступления в силу Конвенции для  Украины,  а  также  декларации  о
   признании Украиной права на представление индивидуальных заявлений
   - 11 сентября 1997 г.,  и что в  данном  случае  часть  фактов  по
   жалобе имела место до упомянутой даты.  Таким образом, Европейский
   суд должен определить,  компетентен ли он рассматривать требования
   заявителя, и если да, то в какой степени.
       57. Что касается требований заявителя относительно п.  1 ст. 6
   Конвенции,  Европейский  суд  пришел к выводу о том,  что судебная
   процедура началась в июне 1997 г.,  и что его компетенция  ratione
   temporis не распространяется на часть этой процедуры.
       Европейский суд посчитал, что он является компетентным ratione
   temporis  для  того,  чтобы  рассматривать  судебную  процедуру  с
   момента   вынесения   постановления    заместителя    председателя
   Арбитражного суда Луганской области от 14 октября 1997 г.  В то же
   время  он  будет  принимать во внимание события,  предшествовавшие
   11 сентября 1997  г.,  в  контексте  анализа  требований,  которые
   выносятся   на   его   рассмотрение   (см.,   mutatis    mutandis,
   Постановление  Европейского  суда  по делу "Багетта против Италии"
   (Bagetta  v.  Italy)  от 25 июня 1987 г.,  Series А, N 119, р. 32,
   з 20).
       58. Что касается требования относительно ст. 1 Протокола N 1 к
   Конвенции,  Европейский суд отметил, что заявитель жаловался не на
   лишение  собственности  как  таковое,  что,  безусловно,  является
   единовременным  актом,  но  на потерю контроля над деятельностью и
   имуществом   компании    "Совтрансавто-Луганск"    в    результате
   обесценивания  своих  акций,  а  также  на  отсутствие  адекватной
   компенсации после ликвидации этого  предприятия.  Европейский  суд
   отметил   в   этой   связи,   что  обесценивание  акций  заявителя
   представляло собой длящийся во времени процесс, который состоял из
   трех      этапов     и     завершился     ликвидацией     компании
   "Совтрансавто-Луганск".  Эти три этапа осуществлялись по  одной  и
   той  же схеме,  а именно:  путем принятия трех решений генеральный
   директор компании "Совтрансавто-Луганск" увеличивал, каждый раз на
   одну треть,  уставной капитал предприятия и, в результате, изменял
   его уставные документы. Каждое из этих решений было легализировано
   исполкомом г.  Луганска.  Европейский суд отметил,  что первые два
   этапа имели место до 11 сентября 1997 г.,  в то время  как  третий
   был  реализован  после этой даты.  В результате осуществления этой
   последней фазы часть капитала,  принадлежащего заявителю,  была  в
   целом  доведена  до 20,7%. В итоге компания "Совтрансавто-Луганск"
   была ликвидирована.  Европейский суд  посчитал,  что  совокупность
   этих  фактов,  их последовательность создали длящуюся ситуацию,  в
   которой заявитель  находится  до  настоящего  момента  по  причине
   отсутствия   адекватной   компенсации.  В  данных  обстоятельствах
   Европейский  суд  пришел  к  выводу  о  том,  что  то,  что  часть
   относящихся  к  делу  фактов  имела место до критической даты,  не
   может повлечь за собой несовместимость ratione temporis требования
   заявителя, основанного на ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции.
       В то  же  время  Европейский  суд  посчитал,  что,  в  строгом
   соответствии с общепризнанными принципами международного права, он
   не  может  быть  некомпетентным  ratione  temporis   для   анализа
   требования  заявителя,  основанного  на  ст.  1  Протокола  N  1 к
   Конвенции,  только начиная с третьего этапа процесса обесценивания
   акций заявителя (18 ноября 1997 г.).  Однако он будет принимать во
   внимание события,  предшествующие 11 сентября 1997 г., при анализе
   требования, которое выносится на его рассмотрение (ibidem).
       Таким образом,  предварительные  возражения  властей   Украины
   подлежат отклонению.
   
        II. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
   
       59. Ссылаясь на п.  1 ст.  6 Конвенции, заявитель жаловался на
   то,  что его дело не было рассмотрено справедливо,  независимым  и
   беспристрастным   судом   по   причине  осуществления  постоянного
   сильного политического давления и контроля за  судебным  процессом
   со стороны украинских органов власти,  включая Президента Украины.
   Он  утверждал,  что  арбитражные  судебные  инстанции  не  изучили
   адекватно и в соответствии с законом представленные им документы и
   аргументы.  Он жаловался также на то, что Арбитражный суд Киевской
   области вынес свое решение от 23 июня 1998 г.  по делу N 13/10-98,
   не предлагая ему представить свои  доводы,  а  также  на  то,  что
   Высший  Арбитражный  Суд  Украины  рассмотрел  дела  N  13/10-98 и
   N 70/10-98 без его участия  и  в  закрытом  заседании. Наконец, он
   жаловался  на длительность судебной процедуры,  которая началась в
   июне 1997 г. и до сих пор не завершилась.
       60. Пункт 1 ст. 6 Конвенции в части, применимой в данном деле,
   устанавливает следующее:
       "Каждый   в  случае   спора   о  его   гражданских   правах  и
   обязанностях...   имеет   право   на   справедливое   и  публичное
   разбирательство дела в разумный срок независимым и беспристрастным
   судом...".
       61. Европейский суд отметил,  что это требование включает  три
   аспекта:    первый    касается   недостаточной   независимости   и
   беспристрастности судов; второй - отсутствия публичного слушания в
   Арбитражном  суде  Киевской  области  и  Высшем  Арбитражном  Суде
   Украины; третий - чрезмерной длительности судебной процедуры.
   
                            A. Доводы сторон
   
          1. Вопрос о беспристрастности и независимости судов
   
       а) Власти Украины
       62. Власти Украины утверждали, что украинское законодательство
   предусматривает   целый   ряд   гарантий    беспристрастности    и
   независимости  судов  и  их  судей  в  том,  что  касается способа
   назначения и финансирования их  деятельности.  Они  добавили,  что
   законодательство   предусматривает   также   гарантии   для  судов
   относительно внешнего давления.
       63. Власти  Украины посчитали,  что сведения,  предоставленные
   заявителем,     недостаточны     для     сомнений,      касающихся
   беспристрастности   и   независимости  судебных  органов,  имеющих
   отношение  к  данному  процессу.  Они  утверждали,  что   согласно
   действующему законодательству Президент Украины обязан реагировать
   на любое обращение граждан Украины и принимать решение  вследствие
   этого  обращения в соответствии с законом.  Кроме того,  резолюции
   Президента Украины  имели  цель  обеспечить  принцип  верховенства
   права,  а  тот факт,  что судья Арбитражного суда Киевской области
   отказался  рассматривать  дело,  был   подтверждением   соблюдения
   принципа независимости суда.
       b) Заявитель
       64. В  свою  очередь,  заявитель  не  отрицал  существования в
   украинском законодательстве правил, обеспечивающих независимость и
   беспристрастность  судов.  Однако он утверждал,  что в юридической
   практике соблюдение  этих  правил  не  всегда  обеспечивается.  Он
   ссылался  на  общеизвестные  факты финансовой зависимости судебных
   органов от  бюджета  органов  местного  самоуправления,  что  было
   констатировано   Счетной   палатой   Украины   (Рахункова   Палата
   {Украiни}) <*> в годовом отчете за 1999 год и  представляло  собой
   "способ влияния на судебные органы и подчеркивало угрозу,  которая
   нависла   над   принципом   независимости  суда,   гарантированным
   Конституцией".
       --------------------------------
       <*> Здесь  и  далее  по  тексту  слова  на  национальном языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       65. В   том,   что   касается  резолюций  Президента  Украины,
   заявитель утверждал, что они, в первую очередь, были адресованы не
   только  авторам  обращения,  чиновникам высших эшелонов власти или
   судьям,  но и не имеющим никакого отношения к ним,  среди  которых
   фигурировало  имя  Председателя Высшего Арбитражного Суда Украины.
   Во-вторых,  они  имели  целью  не  только  "гарантировать  принцип
   верховенства права", но также "защитить интересы граждан Украины".
   Заявитель  обратил  внимание  Европейского суда на  телеграмму  от
   6 марта 1998 г.,  в  которой глава администрации Луганской области
   проинформировал Президента Украины о том,  что,  несмотря  на  его
   резолюцию  от 28 января 1998 г.,  направленную на защиту интересов
   граждан,  Высший  Арбитражный Суд Украины отменил постановления от
   4 августа и   14   октября  1997  г.  и  отправил  дело  на  новое
   рассмотрение.  Это,  по его мнению,  представляло собой угрозу для
   нормального  функционирования  компании  "Совтрансавто-Луганск"  и
   затрагивало интересы Украины в пользу России.  Глава администрации
   потребовал  от  Президента  Украины  немедленного  вмешательства в
   рассматриваемое  дело  с  целью  защитить   интересы   украинского
   предприятия  и  граждан  Украины.  Более  того, в письме от 12 мая
   2000 г. председатель Арбитражного суда Киевской  области   выразил
   сомнение     по    поводу    возможности    гарантий    абсолютной
   беспристрастности  судей  данного  суда  во   время   рассмотрения
   последними дела заявителя.
       66. Заявитель утверждал,  что отказ судьи  рассматривать  дело
   имел  место  20  мая  1998  г.,  через день после того,  как новая
   резолюция Президента Украины (19 мая  1998  г.)  с  целью  "защиты
   интересов  граждан  Украины"  была отправлена Председателю Высшего
   Арбитражного Суда Украины.  Из этого следует,  что 23 июня 1998 г.
   новый судья вынес решение одновременно по двум делам, не приглашая
   стороны представить  свои  доводы  и  не  объясняя  мотивы  своего
   решения.  Данное решение было более благоприятно для "национальных
   интересов Украины".
   
              2. Вопрос о непроведении публичного слушания
                  в Арбитражном суде Киевской области
                   и Высшем Арбитражном Суде Украины
   
       а) Власти Украины
       67. Власти   Украины   утверждали,   что,   в  соответствии  с
   юридической практикой суда, гарантии ст. 6 Конвенции применяются к
   гражданским судебным процессам не так строго,  как к уголовным,  и
   что публичность процесса на уровне обращения может быть ограничена
   особыми  обстоятельствами  дела.  Они  посчитали,  что  существуют
   "особые  обстоятельства",   позволяющие   ограничить   публичность
   процесса.  Во  всяком случае,  заявитель смог представить в Высший
   Арбитражный суд в письменной форме все доводы, которые он посчитал
   необходимыми,   и  эта  судебная  инстанция  дала  ответы  на  все
   поставленные вопросы,  а арбитражный суд первой  инстанции  провел
   публичное слушание.  Таким образом, власти Украины утверждали, что
   процесс отвечал требованиям ст. 6 Конвенции.
       b) Заявитель
       68. Со своей стороны,  заявитель указывал,  что 9 июня 1998 г.
   рассмотрение  дела  N 13/10-98 было отсрочено до тех пор,  пока не
   будет вынесено новое решение относительно дела N 70/10-98, и что в
   соответствии с украинским законодательством суд должен был вначале
   вынести   определение   о   возобновлении   производства  по  делу
   N  13/10-98  и  затем принять решение по этому делу.  Тем не менее
   23  июня   1998   г.   суд высказался по существу дела N 13/10-98,
   формально   не    возобновляя    процедуру  и не приглашая стороны
   представить свои аргументы. Таким образом, заявитель посчитал, что
   в данном случае не был соблюден принцип публичности.
   
            3. Вопрос о продолжительности судебной процедуры
   
       а) Власти Украины
       69. Власти Украины утверждали,  что дело заявителя было  очень
   сложным с юридической точки зрения, что, в свою очередь, требовало
   глубокого анализа  всех  фактов  дела  и  всех  аргументов  сторон
   государственными  судебными  органами,  как  и пояснение положений
   действующего законодательства.  Важно то,  что  на  каждой  стадии
   спора  именно  заявитель,  а не государственная власть,  давал ход
   судебной процедуре,  что  делало  процесс  более  продолжительным.
   Таким  образом,  власти Украины утверждали,  что продолжительность
   судебного  процесса  объясняется  сложностью  дела  и   действиями
   заявителя,  который неоднократно требовал пересмотра окончательных
   решений.  Они заявили,  что срок внутреннего судебного процесса  в
   данном случае не может быть расценен как неразумный.
       b) Заявитель
       70. Заявитель не согласился с мнением властей Украины. В своих
   первоначальных  замечаниях  он  утверждал,  что,  начиная  с  июня
   1997 г., его  дело  ожидает  решения  в  судебных органах Украины,
   которые  вследствие  неправильного  и  противоречивого  применения
   украинского     законодательства    были    обязаны    многократно
   пересматривать  это  дело  в  соответствии  с  указаниями  Высшего
   Арбитражного суда Украины.  Кроме того,  заявитель указывал, что в
   последний раз  судебный  процесс  был  возобновлен  по  инициативе
   государственных  властей,  которые  выждали год и два месяца сверх
   установленного срока,  чтобы подать  протест  на  отмену  решений,
   вынесенных   ранее.  Заявитель  указывал  на  то,  что  в  течение
   длительного периода он находился в неопределенной ситуации в связи
   с  отсутствием  окончательного решения и в условиях неопределенных
   перспектив окончания внутреннего процесса.
   
                      B. Мнение Европейского суда
   
         1. Вопрос о праве заявителя на то, чтобы его дело было
            рассмотрено справедливо и публично, независимым
                        и беспристрастным судом
   
       71. Европейский суд установил, что при обстоятельствах данного
   дела  он  должен  рассмотреть  вопрос о том,  соответствовала ли в
   целом процедура рассмотрения дела в судах Украины праву  заявителя
   на справедливое и публичное разбирательство его дела независимым и
   беспристрастным судом по смыслу п. 1 ст. 6 Конвенции.
       В  первую очередь,  Европейский суд посчитал,  что в контексте
   данного  дела  следует  рассмотреть вопрос общего характера о том,
   соответствует  ли  процедура  вынесения протеста,  предусмотренная
   законодательством  Украины  и примененная,  в частности,  в данном
   деле,  принципам, закрепленным в п.  1 ст.  6 Конвенции, и в какой
   степени, в свете Постановления Большой Палаты Европейского суда по
   делу  "Брумареску  против  Румынии" (Brumarescu v.  Romania) от 28
   октября 1999 г., жалоба N 28342/95.
       72. Европейский   суд   напомнил,  что,  согласно  сложившейся
   прецедентной практике,  право на справедливое  разбирательство  по
   делу судом, гарантируемое п. 1 ст. 6 Конвенции, должно толковаться
   в свете преамбулы Конвенции, которая заявляет о верховенстве права
   как  элементе  общественного  достояния  Договаривающихся  Сторон.
   Одним из основополагающих элементов  принципа  верховенства  права
   является принцип обеспечения исполнения судебных решений,  который
   устанавливает,  inter alia,  что окончательное решение, вынесенное
   судом  по  любому  спору,  не  может  более быть пересмотрено (см.
   упоминавшееся выше Постановление Большой Палаты Европейского  суда
   по делу "Брумареску против Румынии", з 61).
       73. В упоминавшемся выше  Постановлении  по  делу  "Брумареску
   против   Румынии"   Европейский   суд  установил  нарушение  права
   заявителя на справедливое разбирательство по делу ввиду того,  что
   Верховный Суд Румынии посредством отмены решения нижестоящего суда
   по представлению Генерального прокурора Румынии свел  на  нет  всю
   процедуру   судебного   разбирательства,  окончившегося  принятием
   окончательного решения.
       74. Европейский   суд   установил,   что   в   настоящем  деле
   присутствуют те же обстоятельства.  В этой связи  он  указал,  что
   Председатель   Высшего   Арбитражного  Суда  Украины,  Генеральный
   прокурор Украины или  их  заместители  имели  полномочия,  в  силу
   ст. 97    Арбитражного   процессуального   кодекса   Украины,   не
   согласиться  с  окончательным  решением  путем  его   отмены   (по
   протесту). Такое полномочие имеет дискреционный характер, и, таким
   образом,  окончательные  решения  могут   быть   в   любое   время
   пересмотрены.
       В настоящем деле Высший Арбитражный Суд Украины своим решением
   от 21 апреля 2000 г.  по протесту, принесенному его Председателем,
   отменил все судебные решения в отношении заявителя и передал  дело
   на повторное рассмотрение в суд первой инстанции.
       75. Европейский   суд   установил,   что   в   обстоятельствах
   настоящего  дела,  в  отличие от дела  "Брумареску против Румынии"
   ввиду  отмены  решений  Председателем  Высшего  Арбитражного  Суда
   Украины  заявитель еще раз должен отстаивать свои интересы по делу
   в суде первой инстанции.
       Впоследствии решением  от  23  апреля 2001 г.  Арбитражный суд
   Киевской области признал незаконными соответствующие  распоряжения
   генерального    директора   компании   "Совтрансавто-Луганск"   об
   увеличении  капитала  общества  и  об   изменении   его   уставных
   документов и установил,  что вследствие этих распоряжений действия
   заявителя имели меньшее значение и  нарушены  права  заявителя  по
   управлению  компанией  "Совтрансавто-Луганск"  и  контролю  над ее
   имуществом.  Суд  также  установил,  что  компенсация,  полученная
   заявителем       в       результате       ликвидации      компании
   "Совтрансавто-Луганск",  не является соразмерной  части  капитала,
   вложенного  заявителем  во  время  утверждения уставных документов
   компании в январе 1996 г.  Суд предписал,  чтобы  компания  "Транс
   Кинг", являющаяся правопреемником компании "Совтрансавто-Луганск",
   возвратила заявителю часть имущества, которой он владел ранее.
       Таким образом,    Арбитражный   суд   Киевской   области,   не
   рассматривая дело по существу, отказал в удовлетворении требования
   заявителя  в отношении компании "Совтрансавто-Луганск" в том,  что
   компания  была  ликвидирована  8  июня  1999   г.,   и   прекратил
   соответствующую процедуру рассмотрения требований заявителя.
       76. Однако решением от 24  января  2002  г.,  принятым,  inter
   alia,  после принесения протеста Генеральной прокуратурой Украины,
   которая не участвовала  в  первоначальной  процедуре  рассмотрения
   дела,  Апелляционный экономический суд г. Киева отменил решение от
   23  апреля  2001  г.  в  части,  касающейся   возврата   имущества
   заявителю,  подтвердил  решение  в  части,  касающейся прекращения
   процедуры рассмотрения дела "Совтрансавто-Луганск",  и  отказал  в
   удовлетворении всех требований заявителя.
       77. В этом отношении Европейский суд установил,  что заявитель
   мог  лишь  временно  извлечь  выгоду  из  возобновления  процедуры
   рассмотрения дела в суде и  что  в  настоящее  время  ни  одно  из
   требований заявителя не удовлетворено национальными судами.  Кроме
   того,  заявитель  окончательно  лишился   какой-либо   возможности
   рассмотрения  судом  его  требований  по  данному делу в отношении
   компании "Совтрансавто-Луганск".
       Европейский суд     установил,     что    судебная    система,
   устанавливающая  процедуру  принесения  протеста  и,  стало  быть,
   возможность  отмены  в  любое время любого окончательного решения,
   как установлено в  настоящем  деле,  как  таковая  несовместима  с
   принципом  обеспечения  судебной  деятельности,  который  является
   одним из основополагающих элементов верховенства права  по  смыслу
   п.  1  ст.  6  Конвенции,  принимая во внимание упоминавшееся выше
   Постановление по делу "Брумареску против Румынии".
       78. Предположив   также,  что  упомянутые  ранее  элементы  не
   являются достаточными,  чтобы прийти к выводу о наличии  нарушения
   п.  1 ст.  6 Конвенции, Суд в данном деле полагает, что существуют
   другие элементы,  которые вызывают серьезные сомнения относительно
   права заявителя на справедливое публичное разбирательство его дела
   независимым  и  беспристрастным  судом  по  смыслу  п.  1  ст.   6
   Конвенции.
       79. К тому же,  признавая  свою  ограниченную  компетенцию  по
   проверке  применения внутреннего права (см.  Постановление Большой
   Палаты Европейского суда по делу "Бейелер против Италии"  (Beyeler
   v.  Italy)  от  5  января  2000  г.,  жалоба  N 33202/96,  з 108),
   Европейский суд не может скрыть своей  растерянности  относительно
   разных  и,  таким образом,  противоречащих друг другу подходов при
   применении и толковании внутреннего права властями Украины: Высший
   Арбитражный  Суд Украины дважды отменял решения национальных судов
   по причине того,  что  последние  неправильным  образом  применяли
   соответствующие  нормы права,  не рассмотрели дело соответствующим
   внутреннему   праву   образом   и   не    тщательно    исследовали
   обстоятельства дела и доводы заявителя,  что выводы, к которым они
   пришли, являются преждевременными и противоречивыми (см. выше з 17
   и 36).
       Европейский суд   отметил,   что   по   результатам    первого
   рассмотрения дела в порядке кассации процедура рассмотрения дела в
   арбитражных   судах   не   соответствовала    указаниям    Высшего
   Арбитражного  Суда  Украины,  данным  им  в его решении от 6 марта
   1998 г., а также,  согласно праву Украины, этими указаниями должны
   руководствоваться   нижестоящие   суды.  Ввиду  того,  что  Высший
   Арбитражный Суд Украины  отменил  решения  нижестоящих  судов  как
   неудовлетворительные,  принимая  во внимание обстоятельства дела и
   доводы заявителя,  Арбитражный суд Киевской области в  двух  своих
   решениях от 23 июня 1998 г. отказал заявителю в его требовании, не
   предоставив каких-либо конкретных  обоснований  такого  отказа.  К
   тому  же решение данного суда по делу N 13/10-98 было отменено,  и
   заявителю  не  была  предоставлена  возможность  представить  свои
   доводы в рамках слушания по делу (см. выше з 29).
       80. Наконец,  Европейский  суд  может  лишь  установить   факт
   неоднократного  вмешательства  властей  Украины  на  самом высоком
   уровне  в  разбирательство  по  делу.  Что   касается   оснований,
   приведенных  властями  Украины  в оправдание такого вмешательства,
   Европейский суд установил,  что,  принимая  во  внимание  то,  что
   вмешательство  было  неоднократным,  и то,  как оно осуществлялось
   (см.  выше з 18,  20,  22 и 24),  оно несовместимо  с  требованием
   рассмотрения  дела "независимым и беспристрастным судом" по смыслу
   п. 1 ст. 6 Конвенции.
       Не проводя  оценки какого-либо эффекта такого вмешательства по
   отмене судебных решений,  Европейский суд установил,  что в данном
   деле   заявитель   объективно   мог  иметь  опасения  относительно
   независимости  и  беспристрастности  суда.  Органы  исполнительной
   власти Украины таким вмешательством проявили,  однако,  неуважение
   по отношению к функции отправления правосудия.
       81. Европейский  суд  установил,  что  решением  от  2  апреля
   2002 г.  Высший  Хозяйственный Суд Украины  отклонил  кассационную
   жалобу заявителя,  не рассмотрев ее по существу, на том основании,
   что заявитель не представил в  Высший  Хозяйственный  Суд  Украины
   документ  об  уплате  пошлины  за  рассмотрение жалобы в суде.  Он
   вернул заявителю денежную  сумму,  которую  заявитель  уплатил  за
   рассмотрение жалобы, и отметил, что после соблюдения формальностей
   по данному делу заявитель может снова подать свою жалобу. Решением
   от  26  апреля  2002 г.  Высший Хозяйственный Суд Украины отклонил
   жалобу  заявителя  по  той  причине,  что  срок  в   один   месяц,
   предусмотренный для подачи жалобы, истек.
       Европейский суд  также  отметил,   что   кассационная   жалоба
   заявителя    не   была   рассмотрена   по   причине   несоблюдения
   формальностей,  предусмотренных  законом,  что  может  привести  к
   выводу,  что  заявитель  не  исчерпал  внутренних средств правовой
   защиты.  Таким  же  образом  Европейский  суд  напомнил,   что   в
   соответствии   с  прецедентной  практикой  по  вопросу  исчерпания
   внутренних средств правовой защиты это правило должно  применяться
   достаточно  гибко  и  без  излишнего  формализма,  оно  не  должно
   применяться  автоматически  и  носить   абсолютный   характер;   в
   отношении  каждого  дела  необходимо  принимать  во  внимание  его
   обстоятельства  (см.,  mutatis  mutandis,  Постановление   Большой
   Палаты  Европейского суда по делу "Ильхан против Турции" (Ilhan v.
   Turkey) от  27  июня  2000  г.,  жалоба  N  22277/93,  з  59).  Он
   установил,   что,  mutatis  mutandis,  эти  принципы  применимы  в
   настоящем деле.
       В данном деле Европейский суд установил, что ввиду того, что в
   своем решении от 2 апреля 2002 г. Высший Хозяйственный Суд Украины
   признал факт уплаты заявителем пошлины за регистрацию документов в
   суде,  он отклонил кассационную жалобу по причине непредоставления
   заявителем  подтверждения  уплаты этой пошлины.  С другой стороны,
   Европейский суд определил,  что Высший Хозяйственный Суд  Украины,
   установив,  что  после  соблюдения  формальностей заявитель сможет
   заново подать кассационную жалобу,  и не должен  игнорировать  при
   этом то,  что срок в один месяц,  установленный для подачи жалобы,
   может истечь.  Таким образом,  он не мог  не  столкнуться  с  этим
   вопросом  в  своем  решении  от  2  апреля  2002  г.,  а  также не
   предоставить  заявителю  определенную  отсрочку  для   исправления
   недочетов при подаче кассационной жалобы.  Как следствие, решением
   от 26 апреля 2002 г.  Высший Хозяйственный  Суд  Украины  отклонил
   кассационную жалобу заявителя ввиду истечения срока ее подачи.
       Принимая во  внимание   такое   непоследовательное   отношение
   Высшего Хозяйственного Суда Украины и предшествующие этому решения
   нижестоящих судов (см.  выше з 79), Европейский суд установил, что
   в данных обстоятельствах присутствовал излишний формализм в отказе
   заявителю в удовлетворении его кассационной жалобы.
       82. Принимая  во внимание вмешательство органов исполнительной
   власти Украины  в  судебное  разбирательство  по  делу,  ту  роль,
   которую  играет  процедура  принесения  протеста  при рассмотрении
   данного дела,  равно как и все  другие  упомянутые  выше  факторы,
   Европейский   суд   пришел   к  выводу,  что  право  заявителя  на
   справедливое публичное разбирательство по его делу  независимым  и
   беспристрастным  судом  по смыслу п.  1 ст.  6 Конвенции,  в свете
   принципов верховенства права  и  обеспечения  исполнения  судебных
   решений, было нарушено.
       Следовательно, имело место нарушение п. 1 ст. 6 Конвенции.
   
             2. Право заявителя на разбирательство его дела
                            в разумные сроки
   
       83. Принимая  во  внимание  предыдущий вывод,  Европейский суд
   пришел к заключению,  что нет необходимости отдельно рассматривать
   данную часть жалобы заявителя о продолжительности рассмотрения его
   дела в судах,  так как данная  часть  жалобы  составляет  один  из
   частных    аспектов   права   на   справедливое   разбирательство,
   закрепленного в п.  1 ст.  6 Конвенции,  которое  уже  рассмотрено
   Европейским судом.
   
                 III. Предполагаемое нарушение статьи 1
                       Протокола N 1 к Конвенции
   
       84. Ссылаясь на ст.  1 Протокола N 1  к  Конвенции,  заявитель
   жаловался на то,  что вследствие легализации исполкомом Луганского
   горсовета незаконных решений компании  "Совтрансавто-Луганск"  его
   акции  были  обесценены и что в результате он утратил контроль над
   деятельностью и  имуществом  компании  "Совтрансавто-Луганск".  Он
   также  утверждал,  что  компенсация,  полученная  им  в результате
   ликвидации компании "Совтрансавто-Луганск",  не  была  соразмерной
   части  капитала,  которая  ему  принадлежала изначально.  Статья 1
   Протокола N 1 к Конвенции предусматривает следующее:
       "Каждое физическое   или   юридическое  лицо  имеет  право  на
   уважение своей собственности.  Никто не может  быть  лишен  своего
   имущества   иначе   как   в  интересах  общества  и  на  условиях,
   предусмотренных законом и общими принципами международного права.
       Предыдущие положения не умаляют права государства обеспечивать
   выполнение таких законов,  какие ему  представляются  необходимыми
   для  осуществления  контроля  за  использованием  собственности  в
   соответствии  с  общими  интересами  или  для  обеспечения  уплаты
   налогов или других сборов или штрафов".
   
                            A. Доводы сторон
   
                           1. Власти Украины
   
       85. Власти Украины ссылались на украинское законодательство, в
   соответствии  с  которым  владелец  предприятия  ответственен   за
   соответствие  закону  учредительных  документов,  представленных в
   государственные органы регистрации.  Они утверждали,  что исполком
   Луганского  горсовета  как  государственный орган,  уполномоченный
   осуществлять  регистрацию  учредительных  документов   и   решений
   компании  "Совтрансавто-Луганск",  не  может  быть ответственен за
   содержание этих документов.
       86. Власти Украины утверждали,  что с 1996 по 1998 гг.  разные
   государственные  органы  много  раз  осуществляли   контроль   над
   деятельностью  компании  "Совтрансавто-Луганск",  не констатировав
   при  этом   ни   одного   "серьезного"   нарушения   национального
   законодательства.   Во  всяком  случае,  даже  если  бы  серьезное
   нарушение законодательства имело  место,  то  всю  ответственность
   должна  была  взять на себя компания "Совтрансавто-Луганск".  Роль
   государства состояла в осуществлении регистрации решений  компании
   "Совтрансавто-Луганск" от 18 ноября 1997 г.  и 17 февраля 1998 г.,
   соответствие    актов    регистрации    и     решений     компании
   "Совтрансавто-Луганск"    закону   было   подтверждено   судебными
   органами. Однако, по мнению властей Украины, не существует никакой
   прямой   связи   между  актами  регистрации  исполкома  Луганского
   горсовета и утратой  заявителем  контроля  над  своим  имуществом.
   Таким  образом,  право,  гарантированное  ст.  1  Протокола  N 1 к
   Конвенции, не было ущемлено.
       Власти Украины ссылались на дело "Брамелид и Мальмстрем против
   Швеции" (Bramelid and Malmstroem v. Sweden), в котором Европейская
   комиссия   констатировала,   что  "принудительная  продажа  акций,
   имеющих экономическую ценность,  не является нарушением  статьи  1
   Протокола N 1 к Конвенции".
   
                              2. Заявитель
   
       87. Со  своей  стороны,  заявитель  утверждал,  что полномочия
   исполкома  Луганского  горсовета  в  сфере   регистрации   решений
   предоставлены  государством  и  четко  регламентированы внутренним
   законодательством.  В соответствии с украинским  законодательством
   исполком  Луганского горсовета осуществляет свои функции на основе
   принципа  верховенства  права  и  в  соответствии  с   процедурой,
   установленной   законом.   Таким   образом,   исполком  Луганского
   горсовета  отвечает  за  осуществление   своих   полномочий,   что
   предусмотрено Конституцией Украины (ст. 76) и законодательством.
       88. Более  того,  заявитель  утверждал,  что   ответственность
   исполкома   Луганского  горсовета  основывается  на  положении,  в
   соответствии  с  которым   он   должен   отклонить   заявление   о
   регистрации,  поданное предприятием, исходя из решения, содержание
   и форма которого противоречат закону.  Отказ исполкома  Луганского
   горсовета  регистрировать  решение  предприятия  составляет только
   один   аспект   ответственности   предприятия.   Тем   не    менее
   рассматриваемая   ответственность   не  исключает  ответственности
   исполкома Луганского горсовета за регистрацию. Закон устанавливает
   исчерпывающий список документов,  которые должны быть представлены
   в исполком Луганского горсовета для того, чтобы решение о внесении
   изменений  в  учредительные  документы  или  решение об увеличении
   уставного фонда могло быть зарегистрировано  и  вступило  в  силу.
   Также  в исполком Луганского горсовета должен был быть представлен
   протокол общего собрания акционеров,  в котором указано о принятии
   рассматриваемого решения. Этот документ должен быть подписан всеми
   акционерами.  В данном деле подписи  отдельных  акционеров  должны
   были быть,  более того, легализированы нотариусом, однако исполком
   Луганского  горсовета  зарегистрировал   решение   об   увеличении
   уставного  фонда  и  внесении  изменений в учредительные документы
   украинского предприятия,  не требуя  вышеуказанных  протоколов.  В
   этих  условиях  исполком Луганского горсовета должен был отклонить
   просьбу    о    регистрации    этих    решений.    Неосуществление
   государственного контроля над деятельностью акционерного общества,
   предусмотренного законом,  возлагает ответственность  на  исполком
   Луганского горсовета.  Однако,  если исполком Луганского горсовета
   осуществляет только функцию "буфера",  его полномочия контроля  не
   имеют   смысла.   Более   того,   в   соответствии   с  украинским
   законодательством    исполком     Луганского     горсовета     как
   "государственный  орган,  отвечающий  за  свои  акты",  может быть
   юридически   подвергнут   критике   за   свою   деятельность   или
   бездеятельность,  причем возмещение убытков,  возникших по причине
   противозаконного действия  или  бездействия  исполкома  Луганского
   горсовета,  гарантируется  в  равной  степени  законодательством и
   Конституцией Украины (статья 56).
       89. Заявитель  утверждал,  что  своими  неправомерными  актами
   регистрации  исполком  Луганского   горсовета   узаконил   решения
   компании  "Совтрансавто-Луганск".  Более того,  он утверждал,  что
   среди всех государственных органов,  осуществляющих  контроль  над
   деятельностью   акционерных   обществ,   самым   важным   является
   Государственная Комиссия Украины по  ценным  бумагам  и  фондовому
   рынку,      которая      занималась     деятельностью     компании
   "Совтрансавто-Луганск"  в   марте   1998   г.   и   констатировала
   многочисленные  нарушения компанией действующего законодательства.
   Однако выводы Государственной Комиссии Украины по ценным бумагам и
   фондовому рынку, согласно которым заявитель должен был вмешаться в
   процесс, не были приняты во внимание судебными органами.
       Что касается  ссылки  властей  Украины  на  дело  "Брамелид  и
   Мальмстрем против Швеции"  (Bramelid  and  Malmstroem  v. Sweden),
   заявитель  указывал  на  то,  что  в  его  деле  речь  идет  не  о
   "принудительной продаже акций" - его право на  собственность  было
   ущемлено  вследствие  лишения  его  контроля  над  деятельностью и
   имуществом компании "Совтрансавто-Луганск".
   
                      B. Мнение Европейского суда
   
           1. Применимость статьи 1 Протокола N 1 к Конвенции
   
       90. Европейский  суд  напомнил,  что,   согласно   сложившейся
   прецедентной  практике,  ст.  1 Протокола N 1 к Конвенции содержит
   три    четких    правила:    первое    правило,    изложенное    в
   первом предложении п.  1, является основным правилом и формулирует
   принцип  уважения  собственности;  второе  правило,  изложенное во
   втором предложении п. 1, охватывает вопрос о лишении собственности
   и ставит ее в зависимость от определенных условий; третье правило,
   изложенное  в  п.  2,  признает,  что стороны договора имеют право
   помимо других действий  осуществлять  контроль  за  использованием
   собственности в соответствии с общими интересами. Тем не менее эти
   три правила не являются взаимосвязанными.  Второе и третье правило
   касаются   определенных   случаев   ущемления  права  на  уважение
   собственности и  поэтому  должны  толковаться  в  свете  основного
   принципа,  отраженного  в  первом правиле (см.  упоминавшееся выше
   Постановление Большой Палаты Европейского суда  по  делу  "Бейелер
   против Италии", з 98).
       91. Европейский  суд  отметил,   что   в   своем   Решении   о
   приемлемости жалобы он уже установил,  что акции,  которыми владел
   заявитель,  несомненно,  имели экономическую ценность  и  являлись
   "имуществом" по смыслу ст.  1 Протокола N 1 к Конвенции.  Принимая
   во внимание,  что власти  Украины  не  оспаривали,  что  заявитель
   является   собственником   данных  акций,  Европейский  суд  также
   установил, что ст. 1 Протокола N 1 применима в данном деле.
       92. Европейский суд также уделил внимание вопросу о том, какое
   положение ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции применимо в данном деле.
       Европейский суд  напомнил  в  этой связи,  что "акция компании
   является  комплексным  имуществом.  Она   удостоверяет,   что   ее
   обладатель  владеет  частью  капитала  компании и соответствующими
   правами. Речь идет не только о косвенном вкладе в активы компании,
   но  также и о других правах,  в частности,  о праве голоса и праве
   участия в управлении компанией,  которое может  вытекать  из  вида
   акции"  (см.  Решение  Европейской  комиссии  по жалобе N 11189/84
   "Компания "S.  и T." против Швеции" (Company S.  and T. v. Sweden)
   от 11 декабря 1986 г., DR 50, р. 158).
       Европейский   суд  установил,   что  в данном  деле  заявитель
   изначально владел 49% акций компании "Совтрансавто-Луганск". После
   нескольких      увеличений     уставного     капитала     компании
   "Совтрансавто-Луганск" доля заявителя в капитале уменьшилась с 49%
   до  20,7%.  Как  следствие,  заявитель  узнал  об  изменениях  при
   осуществлении  своих  полномочий  в качестве  собственника акций в
   силу   своих   прав  по  управлению  компанией  и контролю  за  ее
   имуществом.
       93. Принимая  во  внимание обстоятельства дела и специфическую
   природу имущества,  которым  владеет  заявитель,  Европейский  суд
   установил, что настоящее дело, сложное как в вопросах установления
   фактов,  так и применения права,  не может классифицироваться  как
   точно  подпадающее  под действие ст.  1 Протокола N 1 к Конвенции.
   Таким образом, он посчитал, что необходимо его рассмотреть в свете
   общих положений данной статьи.
   
            2. Соблюдение статьи 1 Протокола N 1 к Конвенции
   
       94. Европейский  суд напомнил о трех правилах,  содержащихся в
   ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции (см. выше з 90). Он установил, что
   в  настоящем  деле не было прямого владения национальными властями
   имуществом заявителя,  как и иного вмешательства,  сопоставимого с
   таким владением.
       95. Европейский суд установил, что заявитель жаловался властям
   Украины   на   то,  что  они  не  выполняют  свою  обязанность  по
   осуществлению  эффективного  контроля  и   соблюдению   закона   в
   отношении компании "Совтрансавто-Луганск" в том, что они позволили
   последней незаконно принять соответствующее решение об  увеличении
   уставного  капитала и изменении уставных документов и впоследствии
   произвести ликвидацию компании.
       Европейский суд   напомнил,   что   он  обладает  ограниченной
   компетенцией   в   отношении   вопроса   установления   соблюдения
   внутреннего  права  (см.  Постановление  Европейского суда по делу
   "Хаканссон против Швеции" (Hakansson  v.  Sweden)  от  21  февраля
   1990 г., Series А,  N 171, з 47) и что он не может подменять собой
   национальные суды.  Задача толкования национального права ложится,
   в   первую  очередь,  на  национальные  власти,  в  частности,  на
   национальные суды (см.  Постановление Большой Палаты  Европейского
   суда  по  делу "Уэйт и Кеннеди против Германии" (Waite and Kennedy
   v. Germany) от 18 февраля 1999 г., жалоба N 26083/94).
       Тем не  менее  задачей  Европейского  суда  является выяснение
   того,  соответствуют ли решения,  вынесенные национальными судами,
   правам, гарантируемым Конвенцией и Протоколами к ней.
       96. Европейский суд напомнил,  что  в  силу  ст.  1  Конвенции
   каждая    Договаривающаяся    Сторона    "обеспечивает    каждому,
   находящемуся под ее юрисдикцией,  права и свободы,  определенные в
   ...  Конвенции".   Данное   обязательство   гарантии  эффективного
   соблюдения прав,  закрепленное в указанном положении,  может влечь
   за собой позитивные обязательства для государства (см.,  например,
   Постановление  Европейского  суда  по  делу  "X.   и   Y.   против
   Королевства Нидерландов" (X.  and Y.  v.  Netherlands) от 26 марта
   1985 г., Series А, N 91, з 22 - 23). В подобном случае государство
   не  должно  ограничивать  себя,  оставаясь  бездейственным,  и "не
   должно проводиться различие между действиями и бездействием" (см.,
   mutatis  mutandis,  Постановление  Европейского суда по делу "Эйри
   против  Ирландии"  (Airey  v.   Ireland)  от  9 октября  1979  г.,
   Series A, N 32, з 25).
       Что касается права,  гарантируемого ст.  1  Протокола  N  1  к
   Конвенции,  эти позитивные обязанности могут предполагать принятие
   определенных мер, необходимых для защиты права собственности (см.,
   среди прочего и mutatis mutandis,  Постановление Европейского суда
   по делу "Лопес Остра против Испании" (Lopez  Ostra  v.  Spain)  от
   9 декабря  1994 г., Series A,  N 303-С,  з 55),  как и в деле, где
   речь  идет  о  судебном  разбирательстве,  в   котором   сторонами
   выступают  физические  или  юридические  лица.  В  частности,  это
   налагает   на   государство   обязательство   соблюдать   судебную
   процедуру,  которая должна претворять в жизнь необходимые гарантии
   судебного  разбирательства   и   которая,   при   этом,   позволит
   национальным  судам эффективно и справедливо разрешать все вопросы
   между частными лицами.
       97. В  данном  деле  Европейский  суд  не смог прийти к тем же
   выводам,  к которым пришли суды Украины.  Он рассмотрел  вопрос  о
   том,  соответствовало ли то, как внутреннее право было истолковано
   и применено национальными судами,  праву заявителя на уважение его
   собственности. Принимая во внимание п. 1 ст. 6 Конвенции, в данном
   контексте Европейский суд совершит серьезную ошибку, если допустит
   судебное   разбирательство,  подобное  тому,  которое  установлено
   Европейским судом в его предыдущих выводах (см. выше з 71 - 82).
       Европейский суд   установил,   что   несправедливый   характер
   судебного разбирательства дела  непосредственно  связан  с  правом
   заявителя на уважение его собственности.  Действительно, бесспорно
   то,  что  отказ   судов   руководствоваться   указаниями   Высшего
   Арбитражного  Суда  Украины,  равно как и значительное расхождение
   подходов судебных решений  различных  инстанций  по  применению  и
   толкованию национального права, оставляет возможность назначения в
   любое время нового судебного  разбирательства  по  делу  и,  таким
   образом,  создает  стойкую  неуверенность  относительно законности
   решений  компании  "Совтрансавто-Луганск"   и   действий   органов
   исполнительной власти г. Луганска. С другой стороны, вмешательство
   органов исполнительной власти Украины в судебное разбирательство в
   значительной степени укрепляет эту неуверенность. Наконец, то, как
   проходило  судебное  разбирательство   (см.   выше   з   81),   не
   соответствует  обязательствам,  на которые государство должно было
   отреагировать  наиболее  последовательно  в  ситуации,  в  которой
   оказался  заявитель  (см.,  mutatis  mutandis,  упоминавшееся выше
   Постановление Большой Палаты Европейского суда  по  делу  "Бейелер
   против  Италии",  з  120).  Как  следствие,  заявитель  должен был
   испытывать такую  неуверенность,  когда  первоначальная  цена  его
   акций  понизилась,  что повлекло изменения в способности заявителя
   управлять компанией "Совтрансавто-Луганск" и осуществлять контроль
   за ее имуществом (ibidem, з 110).
       98. Принимая  во  внимание  вышеупомянутое,  Европейский   суд
   установил,  что  то,  как  происходило  и чем завершилось судебное
   разбирательство,  а  также   состояние   неуверенности,   которому
   подвержен   заявитель,   нарушает   "справедливый   баланс"  между
   существующими общественными  интересами  и  положениями  о  защите
   права  заявителя  на  уважение  его собственности.  Следовательно,
   государство   не   выполнило   свое   обязательство    обеспечения
   эффективного  пользования  заявителем  его  правом  собственности,
   гарантируемым ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции.
       Следовательно, имело  место  нарушение  ст.  1 Протокола N 1 к
   Конвенции.
   
            IV. Предполагаемое нарушение статьи 14 Конвенции
   
       99. Заявитель   посчитал   себя   жертвой   дискриминационного
   поведения  со  стороны органов власти Украины,  которые стремились
   "защитить интересы граждан Украины",  отстаивая права  украинского
   предприятия  в ущерб правам российского.  В связи с этим заявитель
   жаловался на нарушение ст. 14 Конвенции, которая гласит:
       "Пользование правами  и  свободами,  признанными  в  настоящей
   Конвенции,  должно  быть  обеспечено  без  какой  бы  то  ни  было
   дискриминации по признаку пола,  расы, цвета кожи, языка, религии,
   политических или иных  убеждений,  национального  или  социального
   происхождения,   принадлежности   к   национальным   меньшинствам,
   имущественного положения, рождения или по любым иным признакам".
       100. Власти Украины утверждали,  что заявитель обратился в суд
   с  целью  обжалования  решений  государственных  властей,   причем
   действия государственных судебных органов по отношению к заявителю
   не могут быть расценены как  дискриминационные.  Однако  сведения,
   поданные    заявителем,   недостаточны   для   подтверждения   его
   требований, основанных на ст. 14 Конвенции.
       101. Принимая во внимание свои выводы относительно п.  1 ст. 6
   Конвенции и ст.  1 Протокола N  1  к  Конвенции,  Европейский  суд
   посчитал,  что  нет  необходимости отдельно рассматривать вопрос о
   том,  был ли заявитель жертвой дискриминации,  в нарушение ст.  14
   Конвенции, по причине своей национальной принадлежности.
   
                   V. Применение статьи 41 Конвенции
   
       102. В соответствии со ст. 41 Конвенции:
       "Если Суд объявляет,  что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее  право Высокой Договаривающейся
   Стороны   допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,   Суд,  в  случае  необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
       103. В   первую   очередь,   заявитель  утверждал,  что  сумма
   справедливой компенсации  должна  быть  установлена,  принимая  во
   внимание  особую  природу имущества,  которое принадлежало ему,  а
   именно    акций.    Как    собственник    49%    акций    компании
   "Совтрансавто-Луганск"  он  имел  право,  с одной стороны,  на 49%
   активов этого предприятия, а с другой - на управление предприятием
   и   контроль   над   его   имуществом  и  доходами.  В  результате
   обесценивания  акций  заявителя  его  правоспособность  управления
   "Совтрансавто-Луганск"   была   значительно   ограничена   и,  как
   следствие, он утратил контроль над деятельностью предприятия и его
   имуществом.   Позднее,  лишенный  возможности  влиять  на  решения
   компании "Совтрансавто-Луганск" в отношении  имущества,  заявитель
   не  мог более помешать руководству предприятия в массовом масштабе
   продавать  имущество  по  значительно  заниженным   ценам.   Таким
   образом,   в   результате   неправомерных   действий   руководства
   предприятия  и  исполкома  Луганского  горсовета  не  только  доля
   капитала,  принадлежащая заявителю, уменьшилась с 49% до 20,7%, но
   также  были  в  значительной  мере  уменьшены  и   активы   самого
   предприятия.    В    итоге    вследствие    ликвидации    компании
   "Совтрансавто-Луганск" заявитель получил компенсацию,  которая  не
   отвечала   доле  капитала,  принадлежащей  ему  первоначально  как
   держателю 49% акций.
       104. Заявитель  утверждал,  что  ввиду  обстоятельств  дела он
   имеет  право  требовать  от  государства  возвращения  в   порядке
   возмещения  материального  ущерба за нарушение права собственности
   части  капитала  компании  "Совтрансавто-Луганск",   первоначально
   принадлежащей ему как держателю 49% акций, за минусом компенсации,
   которую он получил вследствие  ликвидации  предприятия,  а  именно
   9200  долларов  США.  В соответствии с этим он потребовал 14921674
   доллара  США.   Заявитель  также  потребовал  выплаты  дивидендов,
   которые он мог бы получить в качестве держателя 49% акций. На этом
   основании заявитель требует выплаты 1388000 долларов США.
       105. В отношении нарушения прав,  гарантированных п.  1 ст.  6
   Конвенции, заявитель потребовал выплаты 300000 долларов США.
       106. Заявитель  подчеркнул,   что   вследствие   неправомерных
   действий руководства компании "Совтрансавто-Луганск" и государства
   он потерял  контроль  над  деятельностью  и  имуществом  одной  из
   ведущих компаний по международным перевозкам Европы.  В результате
   ликвидации компании "Совтрансавто-Луганск" он потерял контроль над
   огромным рынком на Украине и за рубежом.  Заявитель утверждал, что
   такая потеря вместе с рядом бесконечных судебных процессов в судах
   Украины   нанесла   огромный  вред  его  репутации  международного
   перевозчика.  В качестве возмещения  морального  ущерба  заявитель
   потребовал 1000000 долларов США.
       107. За расходы, понесенные в национальных судах и Европейском
   суде, заявитель потребовал 153470 долларов США,  что соответствует
   расходам за представительство адвокатов,  их  гонорарам  и  другим
   расходам.
       108. Заявитель,  однако,  заявил  о   готовности   рассмотреть
   альтернативные  возможности  возмещения  властями  Украины ущерба,
   причиненного нарушением его  прав,  гарантированных  Конвенцией  и
   Протоколами к ней.
       109. Власти Украины утверждали,  что методы  подсчета  активов
   компании   "Совтрансавто-Луганск",   которые   были   использованы
   заявителем   для    оценки    материального    ущерба,    являются
   неправильными. С другой стороны, они подчеркнули, что заявитель не
   может претендовать на возмещение морального ущерба по той причине,
   что  он  уже  получил  компенсацию  вследствие ликвидации компании
   "Совтрансавто-Луганск",  и что ни  один  суд  Украины  не  признал
   нарушения его права собственности.
       110. Относительно требований заявителя о возмещении морального
   ущерба власти Украины утверждали, что они необоснованны. Заявитель
   не может претендовать на  то,  что  он  потерял  рынок  вследствие
   ликвидации компании "Совтрансавто-Луганск", по той причине, что он
   никогда не был собственником этой  компании.  Кроме  того,  потеря
   рынка  ни  в  коем  случае  не  может быть расценена как моральный
   ущерб.
       111. В  том,  что  касается  требования заявителя относительно
   возмещения ущерба,  причиненного вследствие нарушения п.  1 ст.  6
   Конвенции,  власти Украины подчеркнули,  что не существует никакой
   прямой связи между предполагаемым нарушением и заявленным ущербом.
   Невозможно   сказать,  что  решения  национальных  судов  были  бы
   другими,  если   бы   не имело места предполагаемое нарушение п. 1
   ст. 6 Конвенции. Кроме того, власти  Украины  указали  на то,  что
   вероятная   констатация   Судом    нарушения    прав    заявителя,
   гарантированных  п.  1 ст.  6 Конвенции,  составила бы достаточное
   возмещение.
       112. Что  касается  требований  заявителя относительно выплаты
   расходов и гонораров адвоката,  власти Украины оставили разрешение
   этого  вопроса  на  усмотрение  Европейского  суда.  Однако власти
   Украины   подчеркнули,   что    сумма,    указанная    заявителем,
   представляется  им  завышенной,  по  крайней мере,  по отношению к
   украинской   действительности.   Кроме   того,   власти    Украины
   подчеркнули,  что  заявителем  не были представлены доказательства
   тому.
       113. Принимая во внимание обстоятельства дела, Европейский суд
   посчитал,  что вопрос о применении ст.  41 Конвенции  не  готов  к
   рассмотрению.   Следовательно,  необходимо  отложить  рассмотрение
   этого  вопроса  и  разработать  дальнейшую   процедуру,   учитывая
   возможность заключения  соглашения между государством-ответчиком и
   заявителем (п.  1 правила 75  Регламента  Суда).  Для  этих  целей
   Европейский суд предоставил сторонам срок в шесть месяцев.
   
                         НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД
   
       1. Единогласно  отклонил  предварительные  возражения  властей
   Украины;
       2. Единогласно    постановил,  что  имело место нарушение п. 1
   ст. 6 Конвенции;
       3. Постановил  шестью голосами против одного,  что имело место
   нарушение ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции;
       4. Единогласно  постановил,  что  нет  необходимости  отдельно
   рассматривать  вопрос  о  том,  являлся   ли   заявитель   жертвой
   дискриминации  по  причине  своей  национальной  принадлежности по
   смыслу ст. 14 Конвенции;
       5. Единогласно  постановил,  что  вопрос  о применении ст.  41
   Конвенции не готов к рассмотрению;
       соответственно
       а) отложил разрешение этого вопроса;
       b) призвал  власти  Украины  и  заявителя  в течение следующих
   шести месяцев представить на рассмотрение соглашение, которого они
   могут достичь;
       с) отложил проведение дальнейшего рассмотрения дела и  передал
   Председателю  Палаты право при необходимости возобновить процедуру
   рассмотрения дела.
   
       Совершено на  французском  языке   и   отправлено   письменным
   уведомлением 25 июля 2002 г.  в соответствии с п. 2 и 3 правила 77
   Регламента Суда.
   
                                                  Председатель Палаты
                                                           Георг РЕСС
   
                                                Секретарь Секции Суда
                                                         Венсен БЕРЖЕ
   
   
   
   
   
   
       В соответствии с п.  2 ст.  45 Конвенции и  п.  2  правила  74
   Регламента  Суда  к настоящему Постановлению прилагается отдельное
   совпадающее мнение судьи И. Кабрала Баррето.
   
                                                                 Г.Р.
   
                                                                 В.Б.
   
            ЧАСТИЧНО НЕ СОВПАДАЮЩЕЕ, ЧАСТИЧНО ОСОБОЕ МНЕНИЕ
                        СУДЬИ И. КАБРАЛА БАРРЕТО
   
       Мне сложно было согласиться с мнением большинства по следующим
   основаниям.
       1. Что   касается   части    жалобы    о    независимости    и
   беспристрастности суда (п.  1 ст.  6 Конвенции), я согласен с тем,
   что,  принимая во внимание  вмешательство  органов  исполнительной
   власти  государства  в судебную процедуру рассмотрения дела,  дело
   заявителя не было рассмотрено судом при соблюдении всех  гарантий,
   закрепленных ст. 6 Конвенции.
       Следовательно, имело место нарушение п. 1 ст. 6 Конвенции.
       2. Я   первым   признаю,  что  процедура  принесения  протеста
   является одним из наиболее тяжких и  вопиющих  нарушений  принципа
   обязательности  судебных  решений,  принципа,  который сам по себе
   является  одной  из  основополагающих  ценностей  демократического
   общества, вытекающей из принципа верховенства права, закрепленного
   в Конвенции.
       Но я  сомневаюсь относительно того,  может ли заявитель в этом
   смысле считаться жертвой по причине его собственных действий.
       Я поясню.
       Решением от 12 января 1999 г. палата Высшего Арбитражного Суда
   Украины  отняла  средства правовой защиты у заявителя;  ее решения
   стали окончательными, процедура рассмотрения дела закончилась.
       Процедура рассмотрения  дела  была  возобновлена  на основании
   протеста,  принесенного Председателем  Высшего  Арбитражного  Суда
   Украины, по ходатайству заявителя в феврале 1999 г. (з 33).
       Верно, что  позже  был  принесен   другой   протест,   протест
   Генеральной  прокуратуры  Украины,  против  решений,  вынесенных в
   пользу заявителя.
       Но именно   в  первоначальных  действиях  заявителя  находятся
   причины  этого  протеста;  и,  таким  образом,  как  мне  кажется,
   заявитель не мог избежать применения принципа venire contra factum
   proprium.
       3. Установленное  нарушение  ст.  1  Протокола N 1 к Конвенции
   основывается на тех же фактах, которые позволили Европейскому суду
   прийти к выводу о наличии нарушения п. 1 ст. 6 Конвенции.
       Доводы, приведенные   заявителем относительно ст.  1 Протокола
   N 1 к Конвенции, совпадают с доводами, которые Европейский суд уже
   рассмотрел в связи с п.  1 ст.  6 Конвенции и на основании которых
   пришел к выводу о наличии нарушения.
       В    данных   обстоятельствах,    как   представляется,    нет
   необходимости  еще  раз  рассматривать  доводы также и о нарушении
   ст. 1 Протокола N 1 к Конвенции.
       По этим причинам я не присоединился к мнению большинства.
   
   
   
   
   
   
                     EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
   
                             FOURTH SECTION
   
                CASE OF SOVTRANSAVTO HOLDING v. UKRAINE
                       (Application no. 48553/99)
   
                             JUDGMENT <**>
   
                       (Strasbourg, 25.VII.2002)
   
       In the case of Sovtransavto Holding v. Ukraine,
       --------------------------------
       <**>  This  judgment  will  become  final in the circumstances
   setout  in  Article  44 2 of the Convention.  It may be subject to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Fourth  Section),  sitting
   as a Chamber composed of
       Mr G. Ress, President,
       Mr I. Cabral Barreto,
       Mr V. Butkevych,
       Mrs {N. Vajic},
       Mr J. Hedigan,
       Mr {M. Pellonpaa},
       Mrs S. Botoucharova, judges,
       and Mr V. Berger, Section Registrar,
       Having deliberated in private on 27 September 2001 and 4  July
   2002,
       Delivers the following judgment,  which  was  adopted  on  the
   latter date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The  case  originated  in  an  application  (no.  48553/99)
   against Ukraine lodged with the Court  under  Article  34  of  the
   Convention  for  the  Protection  of  Human Rights and Fundamental
   Freedoms ("the Convention") by  a  Russian  company,  Sovtransavto
   Holding ("the applicant"), on 11 May 1999.
       2. The  applicant    company     was      represented       by
   Mr M. de Guillenchmidt, of the Paris Bar. The Ukrainian Government
   ("the     Government")      were     represented   by their Agent,
   Mr V. Lutkovska of the Ministry of Justice.
       3. The applicant company alleged that it had not  had  a  fair
   trial  within  a  reasonable  time by an impartial and independent
   tribunal.  It also complained that its case had not been tried  in
   public. It relied on Article 6 з 1 of the Convention.
       It complained under Article 1 of Protocol No. 1 that following
   the Lugansk Executive Council's ratification of unlawful decisions
   by the Sovtransavto-Lugansk  company,  its  shareholding  in  that
   company  had been reduced and it had lost control of the company's
   activity and assets as a  result.  It  also  maintained  that  the
   payment  it had received on the winding up of Sovtransavto-Lugansk
   was not  in  proportion  to  its  original  shareholding  in  that
   company.
       Lastly, the applicant company complained under Article  14  of
   the  Convention  that  it  had  been  subjected  to discriminatory
   treatment by  the  Ukrainian  authorities,  which  had  sought  to
   "defend  the  interests  of Ukrainian nationals" by protecting the
   rights  of  Sovtransavto-Lugansk,  a  Ukrainian  company,  to  the
   detriment of the applicant company's interests.
       4. The application was allocated to the Fourth Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court).  Within that Section,
   the Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention) was constituted as provided in Rule 26 з 1.
       5. By a decision of 27 September 2001 the Chamber declared the
   application  admissible  following a hearing dealing with both the
   admissibility and merits of the application.
       6. In  accordance with Rule 61 з 1 of the Rules of Court,  the
   decision on the admissibility of the application was  communicated
   to the Government.
       7. The applicant and the Government each filed observations on
   the merits (Rule 59 з 1).
       8. On 1 November 2001 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25 з 1),  but this case remained with the Chamber
   constituted within former Section IV.
   
                               THE FACTS
   
                    I. The circumstances of the case
   
       9. The  applicant,  Sovtransavto  Holding,  an   international
   transport  undertaking,  is a Russian limited company that was set
   up in 1993.
       10. Between  1993  and 1997 the applicant company held 49%  of
   the shares in Sovtransavto-Lugansk,  a  Ukrainian  public  limited
   company.
   
          A. The decisions to increase Sovtransavto-Lugansk's
             capital and alter its memorandum and articles
             of association, and the ratification of those
               decisions by the Lugansk Executive Council
   
       11. On    3    January    1996    a    general    meeting   of
   Sovtransavto-Lugansk's shareholders adopted a resolution  altering
   the  company's memorandum and articles of association,  converting
   it into a private limited company.  On 23 January 1996 the Lugansk
   Executive  Council (виконавчий комiтет),  a municipal body legally
   vested   with  the  requisite  power,  ratified  the  decision  of
   3 January.
       12. By decisions of 26  December  1996,  11  August  1997  and
   20October     1997,   Sovtransavto-Lugansk's   managing   director
   increased the company's share capital, each time by one third, and
   altered  its  memorandum  and articles of association accordingly.
   These decisions were ratified by the Lugansk Executive Council  on
   30   December   1996,   12   August  1997  and  18  November  1997
   respectively.
       13. These  increases  in  Sovtransavto-Lugansk's share capital
   enabled its directors to assume  sole  control  of  the  company's
   management  and assets.  The applicant company's shareholding fell
   from 49% to 20.7%.
       14. According to the applicant company,  between 1997 and 1999
   some  of  Sovtransavto-Lugansk's  assets  were  sold  to   various
   undertakings that had been set up by its managing director.
   
               B. Commencement of the proceedings against
         Sovtransavto-Lugansk and the Lugansk Executive Council
   
       15. On 25 June 1997 the applicant company lodged  a  complaint
   (case  no.  70/10-98) with the Lugansk Region Arbitration Tribunal
   (the  court  of  first  instance  in  the  present  case)  against
   Sovtransavto-Lugansk and the Lugansk Executive Council.  It sought
   a declaration that the decisions  altering  Sovtransavto-Lugansk's
   memorandum and articles of association and the Executive Council's
   decision of 23 January 1996 ratifying the changes  were  unlawful.
   It submitted that, contrary to the requirements of the legislation
   in force and Sovtransavto-Lugansk's  memorandum  and  articles  of
   association,  the  general  meeting  on  3  January  1996 had been
   organised  without  the  participation   or   agreement   of   the
   representatives of Sovtransavto Holding. Moreover, the minutes had
   not been signed by all the shareholders.  On  4  August  1997  the
   Arbitration Tribunal rejected the applicant company's claim.
       16. On  9  September  1997  the  applicant  lodged  with   the
   President   of   the   Lugansk   Region  Arbitration  Tribunal  an
   application for revision under the "supervisory review"  procedure
   (заява про перевiрку рiшення у порядку нагляду) of the judgment of
   4 August 1997.  In a judgment of 14 October 1997,  the  tribunal's
   vice-president refused the application.
       17. On 21 November 1997 the applicant  company  applied  to  a
   bench  of  the  Ukrainian  Supreme  Arbitration  Tribunal  seeking
   revision under  the  "supervisory  review"  procedure  (заява  про
   перевiрку   рiшення  у  порядку  нагляду)  of  the  two  judgments
   mentioned above.  In a judgment of 6 March 1998 the bench  of  the
   Supreme  Arbitration  Tribunal set aside the judgments of 4 August
   and 14 October 1997 on the ground that the tribunals concerned had
   not  taken  sufficient  account  of  the facts of the case and the
   applicant  company's  arguments.  It   remitted   the   case   for
   reconsideration  to  the  Kiev  Region Arbitration Tribunal (which
   thus became the court of first instance in the case) and asked  it
   to pay special attention to the need for a detailed examination of
   the facts of the case and the documents produced by the parties.
   
                   C. Period from January to May 1998
   
       18. On 16 January 1998 Sovtransavto-Lugansk's board  sent  the
   Ukrainian  President  a letter asking him to "place the case under
   his personal control" in order to ensure that "Ukrainian interests
   [were] safeguarded".  In a letter of 3 February 1998 the President
   of Ukraine urged the President of the Supreme Arbitration Tribunal
   to "defend the interests of Ukrainian nationals".
       19. On   1   February    1998    a    general    meeting    of
   Sovtransavto-Lugansk's  shareholders  adopted a revised version of
   the  company's  memorandum  and  articles   of   association.   On
   17 February 1998  the  Lugansk  Executive  Council  ratified  that
   decision.
       20. In a coded telegram of 6 March 1998 the Chief Executive of
   the  Lugansk  Region  informed  the  Ukrainian   President   that,
   notwithstanding  his resolution of 28 January 1998 calling for the
   defence of national interests,  the Supreme  Arbitration  Tribunal
   had  set  aside  the judgments of 4 August and 14 October 1997 and
   remitted the case for reconsideration,  a decision which,  in  his
   opinion, constituted a threat to Sovtransavto-Lugansk's ability to
   carry on its business and adversely affected  Ukraine's  interests
   in  Russia's  favour.  He  asked the President to intervene in the
   case immediately in order to defend the interests of the Ukrainian
   company and of Ukrainian nationals.
       21. Between 10 and 31  March  1998  the  Ukrainian  Securities
   Exchange   Commission   (Державна  Комiсiя  з  цiнних  паперiв  та
   фондового  ринку),  a  public  body  responsible  for  supervising
   limited     companies,     investigated    the    activities    of
   Sovtransavto-Lugansk.  On 29 April 1998 it found that the  general
   meeting  of  shareholders  of  3  January  1996  and the decisions
   subsequently adopted by the company's management had not  complied
   with the legislation in force.
       22. On  19  May  1998  Mr  T.  (a  member  of  the   Ukrainian
   parliament)   urged  the  President  of  Ukraine  to  "defend  the
   interests of Ukrainian nationals".  In a resolution adopted on the
   same  day  the  President  once  again  drew  the President of the
   Supreme Arbitration Tribunal's attention to the  need  to  protect
   the State's interests.
   
                 D. Subsequent steps in the litigation
   
       23. On  20  May  1998,  during  the  trial,  Mr  Kravchuk (the
   arbitrator appointed by  the  Kiev  Region  Arbitration  Tribunal)
   publicly  refused  to  conduct  the  proceedings on account of the
   heavy   pressure   brought   to    bear    by    the    defendants
   (Sovtransavto-Lugansk    and   the Lugansk Executive Council).  On
   21 May 1998 another arbitrator was appointed.
       24. On  28  May  1998 the President of the Supreme Arbitration
   Tribunal  sent  the  President  of  the  Kiev  Region  Arbitration
   Tribunal  a copy of the Ukrainian President's resolution of 19 May
   1998 so that it could be taken into  account  when  the  applicant
   company's case was considered.
       25. On 3 June  1998  the  applicant  company  made  a  further
   application against Sovtransavto-Lugansk and the Lugansk Executive
   Council  (case  no.  13/10-98)  to  the  Kiev  Region  Arbitration
   Tribunal,  seeking a declaration that the following decisions were
   unlawful: firstly, the decisions to increase the share capital and
   alter   the  memorandum  and  articles  of  association  taken  by
   Sovtransavto-Lugansk's managing  director  on  26  December  1996,
   11 August 1997 and 20 October 1997; secondly,  the ratification of
   those decisions by the Executive  Council  on  30  December  1996,
   12 August 1997 and 18 November 1997; and thirdly, the ratification
   by the Executive Council on 17 February 1998 of the resolution  to
   alter  the  memorandum  and articles of association adopted by the
   general meeting of SovtransavtoLugansk shareholders on 1  February
   1998.
       26. On 9  June  1998  the  Kiev  Region  Arbitration  Tribunal
   adjourned case no. 13/10-98 until after judgment had been given in
   case no. 70/10-98.
       27. By  a  letter  of  17  June 1998 the Vice-President of the
   Supreme Arbitration Tribunal  asked  the  President  of  the  Kiev
   Region  Arbitration  Tribunal to "take the case under his personal
   control".
       28. On 23 June 1998 the Kiev Region Arbitration Tribunal tried
   case no.  70/10-98 and,  after stating in a stereotypical  formula
   that   neither   the   decision   of   3  January  1996  to  alter
   Sovtransavto-Lugansk's memorandum and articles of association  nor
   the  ratification  of  that  decision  on 23 January 1996 had been
   unlawful, refused the applicant company's application.
       29. It  then tried,  on the same day,  case no.  13/10-98 and,
   after stating  in  a  stereotypical  formula  that  the  decisions
   challenged  by  the  applicant  company  were lawful,  refused its
   application.
       30. On  2  July  1998  the  applicant  company lodged with the
   President of the Kiev Region Arbitration Tribunal two applications
   for  revision  under  the  "supervisory  review"  procedure of the
   judgments of 23 June 1998 in cases nos.  13/10-98 and 70/10-98. It
   submitted  in  particular  that  the  defendants  had breached Law
   no. 1576-XII of 19 September 1991, Law no.  533-XII of 7  December
   1990 and Government Ordinance no.  276 of 29 April 1994, governing
   the  activities  of  limited  companies  and  the  procedure   for
   ratifying   their   decisions.  It  further  complained  that  the
   proceedings before the first-instance court had not been public.
       31. In  two judgments of 12 October 1998 the Vice-President of
   the Arbitration Tribunal refused the applications, after upholding
   the findings of the first-instance court.
       32. On 24 November 1998 the applicant  company  applied  to  a
   bench  of  the  Ukrainian  Supreme  Arbitration  Tribunal  seeking
   revision under the "supervisory review" procedure of the judgments
   concerning  it.  In  two judgments of 12 January 1999 the bench of
   the Supreme Arbitration Tribunal dismissed the appeals relating to
   cases  nos.  13/10-98 and 70/10-98,  reproducing the stereotypical
   forms of words used by the first-instance court.
   
               E. Period from January 1999 to April 2000
   
       33. In February 1999 the applicant company asked the Ukrainian
   Attorney-General's   Office   to   intervene  in  the  arbitration
   proceedings concerning cases no.  13/10-98 and 70/10-98 to  verify
   their  lawfulness.  It also asked the Supreme Arbitration Tribunal
   to issue an objection under  the  "supervisory  review"  procedure
   (протест  у порядку нагляду) seeking revision of all the judgments
   in the cases in which it was involved.
       34. In   a  letter  of  26  February  1999  the  head  of  the
   arbitration  proceedings  department  of  the   Attorney-General's
   Office  refused  the applicant company's application on the ground
   that  in  the  cases  in   question   the   participation   of   a
   representative of the State was not necessary.
       35. On 8 June 1999 a general meeting of Sovtransavto-Lugansk's
   shareholders,  organised,  according  to  the  applicant  company,
   without its participation, decided to wind the company up.
   
               F. Reopening of the proceedings following
                         an objection (протест)
   
       36. In  April  2000  the  President of the Supreme Arbitration
   Tribunal  lodged  an  objection  under  the  "supervisory  review"
   procedure  to the Presidium of that court seeking annulment of all
   the judgments relating to cases nos.  13/10-98 and 70/10-98.  In a
   judgment of 21 April 2000 the Presidium of the Supreme Arbitration
   Tribunal set aside the judgments of 23 June 1998,  12 October 1998
   and  12 January 1999 and remitted cases no.  13/10-98 and 70/10-98
   to the Kiev Region Arbitration Tribunal  for  reconsideration.  In
   its judgment it held that the arbitration tribunals' judgments had
   been given without a proper, detailed examination of the facts and
   the   parties'   arguments,   and  that  their  rulings  had  been
   contradictory and premature  in  that  they  had  not  taken  into
   account  either  the findings of the Ukrainian Securities Exchange
   Commission, which had revealed that a number of decisions taken by
   Sovtransavto-Lugansk's board had contravened the provisions of the
   legislation in force,  or  the  requirements  of  the  legislation
   governing  the  ratification  of  the  memorandum  and articles of
   limited  companies;  moreover,  there  had  been  no  verification
   whether   Sovtransavto-Lugansk's   memorandum   and   articles  of
   association complied with the legislation in force.
   
         G. Proceedings in the Kiev Region Arbitration Tribunal
   
       37. In a letter of 12 May  2000  the  President  of  the  Kiev
   Region Arbitration Tribunal drew the attention of the President of
   the Supreme Arbitration Tribunal to the fact that "in  a  judgment
   of  21 April 2000 the Supreme Arbitration Tribunal [had] set aside
   the  judgments  given  by  the  arbitration  tribunals  two  years
   [before]  in  cases nos. 13/10-98 and 70/10-98" and that "the Kiev
   Region Arbitration Tribunal [had] already ruled on the matter". He
   observed  that  "certain  events concerning the case cast doubt on
   the guarantee that the Tribunal's  judges  [would]  try  the  case
   impartially,  a  circumstance  which  [might]  entail  foreseeable
   negative consequences".  He asked the  President  of  the  Supreme
   Arbitration  Tribunal to remit cases nos. 13/10-98 and 70/10-98 to
   another tribunal with a view to "guaranteeing the objectivity  and
   impartiality of the proceedings".
       38. In a letter of 25 May 2000 the President  of  the  Supreme
   Arbitration  Tribunal  refused  the  President  of the Kiev Region
   Arbitration  Tribunal's  request  for  cases  nos.  13/10-98   and
   70/10-98  to  be remitted to another court,  having noted that the
   judgment of 21 April 2000 complied with the legislation in force.
       39. On  7  August  2000  the  Kiev Region Arbitration Tribunal
   tried cases  nos.  13/10-98  and  70/10-98.  After  examining  the
   documents  submitted  by  the  applicant  company  and noting that
   Sovtransavto-Lugansk had been wound up,  it  ordered  the  Lugansk
   Executive   Council   to  produce  the  documents  concerning  the
   winding-up and the  originals  of  the  documents  concerning  the
   registration of a limited company,  Trans King,  that had been set
   up with Sovtransavto-Lugansk's assets. It adjourned the case until
   7 September 2000.
       40. On 7 September 2000 the Kiev Region Arbitration  Tribunal,
   after  noting  that it was necessary for State Counsel's Office to
   take part in the proceedings,  adjourned the case until 18 October
   2000.
       41. On 25 October 2000 the Kiev Region  Arbitration  Tribunal,
   noting  that  it was necessary for the documents relating to cases
   nos.  13/10-98 and 70/10-98 to undergo further examination by  the
   Attorney-General's Office, adjourned the case.
       42. In a judgment of 23 April 2001 the Kiev Region Arbitration
   Tribunal allowed the applicant company's claims in part, in so far
   as it ordered Trans King,  the successor of  Sovtransavto-Lugansk,
   to return to the applicant company part of the assets it had owned
   at the material time,  but refused the applicant  company's  claim
   against the Lugansk Executive Council. In particular, the Tribunal
   held that Sovtransavto-Lugansk's managing director's decisions  of
   26  December 1996,  11 August 1997 and 20 October 1997 to increase
   the company's share capital and alter its memorandum and  articles
   of  association  had  been unlawful,  as under applicable law such
   decisions could only be taken by the board.  It further held  that
   as  a  result of those decisions the applicant company's rights in
   respect of the management of Sovtransavto-Lugansk and  control  of
   its  assets  had  been  infringed  and  that  the compensation the
   applicant  company  had  received  following  the  winding-up   of
   Sovtransavto-Lugansk  had  not been in proportion to the applicant
   company's shareholding when Sovtransavto-Lugansk's memorandum  and
   articles of association were ratified in January 1996.
       43. By an order of 7 May  2001  the  Lugansk  court  bailiffs'
   service  stayed execution of the judgment of 23 April 2001 because
   the defendant company had lodged an application with the President
   of  the  Kiev Region Arbitration Tribunal seeking revision thereof
   under the "supervisory review" procedure.
   
            H. The Kiev Economic Court of Appeal's judgment
                           of 24 January 2002
   
       44. In  a judgment of 24 January 2002,  following an objection
   by the Ukrainian  Attorney-General's  Office  and  an  application
   under the "supervisory review" procedure by Trans King,  the bench
   of the Kiev Economic Court of Appeal (the appellate court  in  the
   instant  case  following  the reform of the judicial system),  set
   aside the order in the Kiev Region Arbitration Tribunal's judgment
   of  23  April  2001 for the restitution of the applicant company's
   assets and dismissed all the applicant company's claims.
   
          I. Proceedings in the Ukraine Supreme Economic Court
   
       45. On 25 February 2002 the applicant company lodged an appeal
   on  points  of  law with the bench of the Ukraine Supreme Economic
   Court (as the former Supreme Arbitration Tribunal was  now  known,
   following the reform of the judicial system ) against the judgment
   of 24 January 2002.
       46. In  an  order  of  2 April 2002,  the bench of the Ukraine
   Supreme Economic Court dismissed the applicant company's appeal on
   points  of  law without examining it on the merits.  It found,  in
   particular,  that the applicant  company  had  not  furnished  any
   evidence  that  it  had  paid  the  court  fee  due to the Supreme
   Economic Court for the examination of the appeal on points of law.
   The  Supreme  Economic  Court reimbursed the applicant company the
   sum it had paid in respect of the court fee and advised it that it
   could resubmit its appeal once it had completed that formality.
       47. The applicant company lodged its appeal on points  of  law
   afresh.  By  an  order of 26 April 2002,  the bench of the Ukraine
   Supreme Economic Court dismissed the appeal without  examining  it
   on the merits, finding, inter alia, that it had been lodged out of
   time and there had been no application for an extension of time.
   
                       II. Relevant domestic law
   
                    A. The Arbitration Tribunals Act
                   (Law no. 1142-XII of 4 June 1991)
   
       48. Article 1 of the Act provides:
       "In accordance  with  the   Constitution   of   Ukraine,   the
   arbitration tribunals shall have jurisdiction in economic cases.
       The arbitration  tribunal  is  an  independent   entity   with
   jurisdiction in all economic cases between corporations, public or
   other bodies and litigation arising out of insolvency."
   
                     B. The Code of Civil Procedure
              of 1 January 1964 (as subsequently amended)
   
       49. The  relevant  provisions  of  the Code of Civil Procedure
   provide:
   
                              Article 327
   
       "Judgments and  court  orders  or  decisions which have become
   final may be reconsidered under the supervisory  review  procedure
   on an objection (протест) lodged by one of the officials specified
   in Article 328 of this Code."
   
                              Article 328
   
       "The following officials are  empowered  to  lodge  objections
   under the supervisory review procedure with a view to securing the
   revision of judgments and court orders  or  decisions  which  have
   become final:
       1) the  President  of  the  Ukrainian   Supreme   Court,   the
   Attorney-General and their deputies...;
       2) the presidents of the Supreme Court of Crimea, the regional
   courts,  the Kiev District Court and the Sebastopol District Court
   and their deputies,  and State counsel at  the  Supreme  Court  of
   Crimea,  the  regional  courts,  the  Kiev  District Court and the
   Sebastopol District Court and their deputies...;
       3) the  presidents  of  the  regional  military  tribunals and
   military or admiralty courts,  military prosecutors ...  and their
   deputies ..."
   
                              Article 329
   
       "The officials  mentioned in Article 328 of this Code ...  are
   empowered to require the relevant court to submit the  file  on  a
   civil  case  to  them  so  that  they can decide whether there are
   grounds for an objection under the supervisory review procedure.
       ...
       Where there are no grounds  for  an  objection,  the  official
   concerned  shall  notify  his  or  her  decision to the person who
   requested revision,  with a short statement of the reasons for it,
   the case being remitted to the relevant court."
   
                  C. The Code of Arbitration Procedure
              of 6 November 1991 (as subsequently amended)
   
       50. The  relevant  provisions  of  the  Code  of   Arbitration
   Procedure provide:
   
                               Article 91
   
       "The lawfulness and merits of a judgment, order or decision of
   an   arbitration  tribunal  ...  may  be  reconsidered  under  the
   supervisory review procedure on an application by a  party  or  an
   objection  by State counsel or his deputy,  in accordance with the
   said Code and other Ukrainian laws.
       An application by a party for revision of a judgment, order or
   decision under the supervisory review procedure shall be  examined
   by  the President of the Supreme Arbitration Tribunal of Crimea or
   his  deputy,  by  the  presidents  of  the  regional   arbitration
   tribunals,  the  Kiev  City Arbitration Tribunal or the Sebastopol
   City Arbitration Tribunal or their deputies,  or by a bench of the
   Ukrainian Supreme Arbitration Tribunal.
       The following persons are empowered to lodge an objection:
       The Attorney-General and his deputies...;
       State counsel at the courts of Crimea,  the regions, Kiev City
   and Sebastopol City and their deputies..."
   
                               Article 97
   
       "The President of the Supreme Arbitration Tribunal of Ukraine,
   the Attorney-General or his deputies shall be entitled to lodge an
   objection  with  the Presidium of the Supreme Arbitration Tribunal
   seeking  revision  of  a  judgment  of  a  bench  of  the  Supreme
   Arbitration Tribunal in an economic case.
       ..."
   
                              Article 100
   
       "...
       An objection  by  the  Attorney  General  or  his  deputy  for
   revision of a judgment,  order or decision under  the  supervisory
   review   procedure  shall  not  stay  execution  of  the  decision
   concerned ..."
   
                              Article 102
   
       "An application by a party for revision of a  judgment,  order
   or  decision under the supervisory review procedure must be lodged
   within two months of the date of the judgment,  order or  decision
   in question."
   
                              Article 104
   
       "The parties  may  participate in proceedings for the revision
   of a judgment,  order or decision  under  the  supervisory  review
   procedure. ...
       Revision of  a  judgment,  order   or   decision   under   the
   supervisory  review  procedure must be completed within two months
   of the lodging of an application or objection. ...
       ...
       The judgment,  order or decision of the  arbitration  tribunal
   may  be  revised  under  the supervisory review procedure no later
   than one year after its delivery or issue."
   
                              Article 106
   
       "Following revision of a judgment, order or decision under the
   supervisory review procedure, an arbitration tribunal may:
       i) leave the judgment, order or decision as it stands;
       ii) vary the judgment, order or decision;
       iii) quash the judgment,  order or decision and  adopt  a  new
   decision,  adjourn  the case for further consideration,  close the
   case or decline to entertain the application.
       The judgment,  order  or  decision of the arbitration tribunal
   shall be examined as a whole,  irrespective of the grounds for the
   application or objection.
       An arbitration tribunal examining an application for  revision
   of  a  judgment,  order  or  decision under the supervisory review
   procedure shall be vested with all the powers  of  an  arbitration
   tribunal considering an economic dispute.
       Where a judgment, order or decision has been revised under the
   supervisory   review   procedure  by  the  Supreme  Administrative
   Tribunal, its judgment shall be final..."
   
                              Article 108
   
       "Following revision under the supervisory review procedure  of
   a  judgment  of  the  Supreme  Arbitration  Tribunal of Crimea,  a
   regional arbitration tribunal,  the Kiev City Arbitration Tribunal
   or  the  Sebastopol  City  Arbitration  Tribunal,  the arbitration
   tribunal concerned shall issue, in the name of Ukraine, a reasoned
   decision.
       The decision shall be signed by the President of  the  Supreme
   Arbitration Tribunal of Crimea or his deputy, the president of the
   regional arbitration tribunal or his deputy,  the President of the
   Kiev  City  Arbitration Tribunal or his deputy or the President of
   the Sebastopol City Arbitration Tribunal or his deputy.
       Following revision under the supervisory review procedure of a
   judgment,  order or decision of a bench of the  Ukrainian  Supreme
   Arbitration Tribunal, the bench concerned shall issue, in the name
   of Ukraine, a reasoned judgment signed by all its judges."
   
                              Article 109
   
       "Directions set out in  a  judgment  delivered  following  the
   revision  of  a judgment,  order or decision under the supervisory
   review procedure shall be binding on the arbitration  tribunal  to
   which the case is remitted for retrial.
       ..."
   
                              Article 115
   
       "Judgment, orders and decisions of arbitration tribunals shall
   be  effective  on  the  day  they  are delivered or issued and all
   undertakings,  organisations and public authorities shall be bound
   to comply with them."
   
             D. The Ukrainian Constitution of 28 June 1996
   
       51. The  relevant  provisions  of  the  Constitution  read  as
   follows:
   
                               Article 56
   
       "Everyone shall  have  a  right to compensation from public or
   municipal bodies for losses sustained  as  a  result  of  unlawful
   decisions,  acts  or  omissions  by  public or municipal bodies or
   civil servants in the performance of their official duties."
   
                              Article 144
   
       "Municipal bodies shall exercise their  powers  in  accordance
   with  the  statutory  rules of competence;  decisions of municipal
   bodies shall be mandatory in the area concerned.
       Execution of decisions of municipal bodies shall be stayed, in
   accordance  with  the  law,  if  their  compatibility   with   the
   constitution  or  the  legislation  in  force  is contested in the
   courts or tribunals."
   
                   E. Arbitration Tribunal Reform Act
                   (Law no. 2538-III of 21 June 2001)
   
       52. Under  this  Act,  the system of arbitration tribunals was
   replaced by a system of economic courts with jurisdiction  to  try
   disputes relating to economic matters.
       Section 5 of the Act provides that the system  shall  comprise
   three levels of jurisdiction:  district economic courts,  economic
   courts of appeal and the Supreme Economic Court of Ukraine.
   
            F. Code of Economic Procedure of 6 November 1991
                (as renamed and amended on 21 June 2001)
   
       53. The  Code  of  Economic  Procedure  of 6 November 1991 (as
   renamed and amended on  21  June  2001)  abolished  the  objection
   (протест) procedure.
       Article 53 provides that economic courts may grant  extensions
   of  time  on  an application by a party or State counsel or on its
   own initiative.
       Article 110  lays  down that that appeals on points of law may
   be lodged by no later than one month after  the  judgment  of  the
   district economic court or the economic court of appeal shall have
   become effective.
       Article 111  requires notices of appeal on points of law to be
   accompanied,  inter alia,  by evidence that the court fee has been
   paid to the court or tribunal.
       Article 111-3 з 4 provides that  courts  and  tribunals  shall
   return notices of appeal on points of law to the appellant without
   examining the appeal on the  merits  if  the  appellant  fails  to
   furnish evidence that the court fee has been paid to the tribunal.
       Article 111-3 з 5 provides that  courts  and  tribunals  shall
   return notices of appeal on points of law to the appellant without
   examining the appeal on the merits if it has been  lodged  out  of
   time and the appellant has not applied for an extension of time.
   
                             AS TO THE LAW
   
               I. The government's preliminary objection
   
       54. The  Government contended at the outset that the Court had
   no jurisdiction to examine the applicant company's  complaints  in
   so  far as they concerned events that had taken place prior to the
   entry into force of  the  Convention  in  respect  of  Ukraine  on
   11 September  1997.   In   their  submission,  that  part  of  the
   application had to be  dismissed  as  being  incompatible  ratione
   temporis with the provisions of the Convention.
       55. The applicant company  said  that  the  reduction  in  its
   shareholding  had been an ongoing process.  Although the first two
   stages in that process had taken place before 11  September  1997,
   the  third  had  not begun until 18 November 1997.  From that date
   onwards,  its shareholding had fallen in total from 49%  to 20.7%,
   such that   it   had   lost  control  over  Sovtransavto-Lugansk's
   activity.  The case therefore concerned a  "continuing  situation"
   that had culminated in the Ukrainian company's liquidation in June
   1999.  The applicant company also contended that  as  regards  the
   complaints   under   Article   6  of  the  Convention  the  entire
   proceedings  had  been  reopened  after  the  Supreme  Arbitration
   Tribunal's ruling of 6 March 1998,  that is to say after the entry
   into force of the Convention in respect of Ukraine.
       56. The  Court  observes  that,  in  accordance with generally
   accepted principles of international law,  Contracting Parties are
   only  bound by the Convention in respect of events occurring after
   it has entered into force in respect of that State.  It notes that
   the  date on which the Convention entered into force in respect of
   Ukraine and of the Ukrainian declaration accepting  the  right  of
   individual  application was 11 September 1997 and that some of the
   events referred to in the application in the instant case occurred
   prior to that date.
       The Court must therefore determine whether and to what  extent
   it has jurisdiction to examine the applicant company's complaints.
       57. As regards the complaints under  Article  6  з  1  of  the
   Convention, the Court notes that the proceedings in issue began in
   June 1997,  so that part of those proceedings  falls  outside  its
   jurisdiction ratione temporis.
       The Court considers that it has jurisdiction ratione  temporis
   to  examine  all  of the proceedings in issue from the date of the
   decision of the Vice-President of the Lugansk  Region  Arbitration
   Tribunal of 14 October 1997.  However,  it would take into account
   events prior to 11 September 1997 when examining the complaints as
   a whole (see,  mutatis mutandis,  Bagetta v.  Italy, 25 June 1987,
   Series A no. 119, p. 32, з 20).
       58. As to the applicant company's complaint under Article 1 of
   Protocol No.  1,  the Court notes  that  it  does  not  concern  a
   deprivation of property as such - as deprivation is undoubtedly an
   instantaneous   act   -   but   the    loss    of    control    of
   Sovtransavto-Lugansk's activity and assets following the reduction
   of its shareholding in that company,  and  the  lack  of  adequate
   compensation after Sovtransavto-Lugansk was wound up.
       The Court observes in that connection that  the  reduction  in
   the  applicant company's shareholding was a protracted three-stage
   process that ended with  Sovtransavto-Lugansk's  liquidation.  The
   procedure  followed  was  identical  at  each  stage,  with  three
   separate  decisions  being  taken  by  the  managing-director   to
   increase the company's share capital, on each occasion by a third,
   and  to  alter  its  memorandum  and   articles   of   association
   accordingly.  Each  decision was ratified by the Lugansk Executive
   Council.
       The Court  notes  that  the first two stages took place before
   11 September 1997 and the third after that date. At the end of the
   third    stage,    the   applicant   company's   shareholding   in
   Sovtransavto-Lugansk was reduced in total  to  20.7%.  Ultimately,
   Sovtransavto-Lugansk was liquidated. The Court considers that that
   sequence of events taken as a whole created a continuing situation
   with  which the applicant company still has to contend,  as it has
   yet to receive adequate compensation.  In these circumstances, the
   Court finds that the mere fact that some of the events material to
   the case occurred prior to the relevant date does not  render  the
   applicant  company's  complaint under Article 1 of Protocol No.  1
   incompatible ratione temporis.
       Nevertheless, the   Court   considers   that   on   a   strict
   construction of the generally accepted principles of international
   law, it may only exercise jurisdiction ratione temporis to examine
   the applicant company's complaint  under  Article  1  of  Protocol
   No.1  in  respect  of   the third stage of the process whereby its
   shareholding was reduced (18 November 1997). However, it will take
   the  events prior to 11 September 1997 into account when examining
   the complaint as a whole (ibid.).
       Consequently, the  Government's  preliminary objection must be
   dismissed.
   
        II. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
   
       59. Relying on Article 6 з 1 of the Convention,  the applicant
   company submitted that it had been prevented from obtaining a fair
   hearing of its case by an independent and  impartial  tribunal  by
   the  exertion  of  strong  political  pressure  and  the permanent
   monitoring  of  the  proceedings  by  the  Ukrainian  authorities,
   including  the  President  of  Ukraine.  It  maintained  that  the
   arbitration tribunals had not examined the documents and arguments
   it  had  submitted to them properly or in accordance with the law.
   It further complained that the Kiev  Region  Arbitration  Tribunal
   had  given  judgment on 23 June 1998 in case no.  13/10-98 without
   inviting it to make submissions and  that  the  Ukrainian  Supreme
   Arbitration  Tribunal  had tried cases nos.  13/10-98 and 70/10-98
   without its participation and in camera.  Lastly, it complained of
   the  length  of the proceedings,  which had begun in June 1997 and
   had still not ended.
       60. The relevant part of Article 6 з 1 of the Convention reads
   as follows:
       "1. In   the   determination   of   his   civil   rights   and
   obligations..., everyone  is entitled to a fair and public hearing
   within   a   reasonable  time  by  an  independent  and  impartial
   tribunal..."
       61. The  Court  notes  that  there  are  three  limbs  to this
   complaint:  the  first  concerns  the  lack  of  impartiality  and
   independence  of  the  tribunals;  the second the lack of a public
   hearing before  the  Kiev  Region  Arbitration  Tribunal  and  the
   Supreme  Arbitration  Tribunal;  and  the  third the length of the
   proceedings.
   
                      A. The parties' submissions
   
        1. Whether the tribunals were impartial and independent?
   
       a) The Government
       62. The  Government  maintained  that Ukrainian law afforded a
   whole series of guarantees of the impartiality and independence of
   its  courts  and  tribunals  as  regards  appointments to judicial
   office and the financing of the judiciary's activities. They added
   that  the  domestic  law  also  provided guarantees to protect the
   courts and tribunals from external pressure.
       63. The  Government  considered  that the information that had
   been supplied by the applicant company was not sufficient to  cast
   doubt  on  the  impartiality  and  independence  of the courts and
   tribunals that had  heard  its  case.  In  particular,  under  the
   legislation in force, the President of Ukraine was under a duty to
   respond to petitions  from  Ukrainian  nationals  and  to  take  a
   decision  on  such  petitions  in  accordance  with  the  law.  In
   addition,  the Ukrainian President's resolutions  in  the  instant
   case had been intended to guarantee the rule of law,  and the fact
   that the arbitrator from the Kiev Region Arbitration Tribunal  had
   refused  to examine the case served only to confirm the tribunal's
   adherence to the principle of independence.
       b) The applicant company
       64. The applicant  company  did  not  contest  the  fact  that
   Ukrainian   law   contained   rules   intended  to  guarantee  the
   independence  and  impartiality  of  its  courts  and   tribunals.
   However,  it  maintained  that compliance with those rules was not
   always reflected in judicial practice.  It referred in  particular
   to  cases  in  which  it  was common knowledge that tribunals were
   financially dependent on local-authority budgets, a point that had
   been noted by the Ukraine Audit Court (Рахункова Палата {Украiни})
   in its annual report for  1999.  Such  dependence  constituted  "a
   means  of  influencing  the  tribunals  and  was  a  threat to the
   constitutionally  guaranteed  independence  of  the  State   legal
   service".
       65. As to the Ukrainian President's resolutions, the applicant
   company observed, firstly, that they had not been addressed solely
   to the people who had requested the President's intervention,  but
   also  to  high-ranking  officials  or  members  of the State legal
   service unconnected  to  them,  including  the  President  of  the
   Supreme  Arbitration Tribunal.  Secondly,  the aim was not only to
   "guarantee the rule of law"  but  also  to  "defend  the  national
   interests  of  Ukraine".  The  applicant  company drew the Court's
   attention to the telegram of 6 March 1998 from the Chief Executive
   of  the  Lugansk  Region  informing  the Ukrainian President that,
   despite his resolution calling for the  defence  of  the  national
   interests,  the  Supreme  Arbitration  Tribunal had overturned the
   judgments of 4 August and 14 October 1997 and  remitted  the  case
   for  reconsideration.  He  had  gone  on to say that that decision
   constituted a threat to Sovtransavto-Lugansk's ability to carry on
   its   business  and  adversely  affected  Ukraine's  interests  in
   Russia's favour.  The Chief Executive had requested the  Ukrainian
   President's  immediate intervention in the case in order to defend
   the interests of the Ukrainian company and Ukrainian nationals. In
   addition,  the  President  of the Kiev Region Arbitration Tribunal
   had expressed doubts in a letter of 12  May  2000  concerning  the
   ability  to guarantee the total impartiality of the judges of that
   tribunal at the trial of the applicant company's case.
       66. The  applicant company said that the arbitrator's decision
   not to sit in the case had been taken 20 May 1998,  the day  after
   the  Ukrainian  President's new resolution (of 19 May 1998) urging
   the "defence of Ukrainian national  interests"  was  sent  to  the
   President of the Supreme Arbitration Tribunal. The result had been
   that on 23 June 1998 the new arbitrator had decided both cases  at
   the  same  time  without  inviting  the  parties  to set out their
   arguments and without explaining the reasons for his decision; the
   new  judgment  had  been  markedly  more  favourable to "Ukrainian
   national interests".
   
           2. Lack of a public hearing before the Kiev Region
       Arbitration Tribunal and the Supreme Arbitration Tribunal
   
       a) The Government
       67. The  Government submitted that under the Court's case-law,
   the guarantees contained in Article 6 of  the  Convention  applied
   less stringently to civil proceedings than to criminal proceedings
   and that in appellate proceedings restrictions on  publicity  were
   permissible  if the circumstances of the case required.  They said
   that "special circumstances" had existed in the present case  that
   justified   restrictions   being   placed   on  publicity  in  the
   proceedings.  In any event, the applicant company had been able to
   present  all  the  arguments  it had considered appropriate to the
   Supreme Arbitration Tribunal  in  writing  and  the  tribunal  had
   addressed  each  of  those arguments.  There had been a hearing in
   public at first instance. The Government therefore considered that
   the  trial  had  been  fair within the meaning of Article 6 of the
   Convention.
       b) The applicant company
       68. The applicant company observed that on  9  June  1998  the
   trial  of case no.  13/10-98 had been adjourned until the delivery
   of a new judgment in case no.  70/10-98 and that  under  Ukrainian
   law  the  tribunal should first have decided whether to reopen the
   proceedings in case no.  13/10-98 before ruling on the  merits  of
   that case.  However,  on 23 June 1998 the tribunal had decided the
   merits  of  case  no.  13/10-98  without  formally  reopening  the
   proceedings   or   inviting  submissions  from  the  parties.  The
   applicant company therefore considered that its right to a  public
   hearing had not been complied with.
   
                      3. Length of the proceedings
   
       a) The Government
       69. The Government maintained  that  the  applicant  company's
   case  had been highly complex legally,  and a thorough examination
   of all the facts of the case and the parties' arguments  had  been
   necessary,  as  had  been  an  interpretation  of  the legislative
   provisions in  force.  They  added  that  at  each  stage  of  the
   litigation  it  had  been the applicant company,  and not a public
   authority,  that had initiated the review process, thus increasing
   the  length  of  the  proceedings.  Consequently,  the  Government
   maintained that the reasons  for  the  protracted  nature  of  the
   proceedings were the complexity of the case and the conduct of the
   applicant company in repeatedly seeking revision of judgments that
   had  become final.  They thus argued in conclusion that the length
   of the domestic proceedings could not be regarded as unreasonable.
       b) The applicant company
       70. The   applicant   company   contested   the   Government's
   arguments.  In  its initial observations it said that its case had
   been pending in the Ukrainian courts since June 1997.  As a result
   of their inadequate and contradictory application of Ukrainian law
   the Ukrainian courts had  been  obliged  to  reconsider  the  case
   several  times,  in  accordance  with directions received from the
   Supreme Arbitration Tribunal.  In  addition,  it  noted  that  the
   proceedings  had been reopened for a second time on the initiative
   of a public authority,  which had waited one year and two months -
   beyond   the  statutory  limitation  period  -  before  making  an
   objection with a view to having previously delivered judgments set
   aside.  The applicant company thus argued that it had been kept in
   a state of uncertainty over a  lengthy  period,  during  which  it
   continued  to  wait for delivery of a final judicial decision with
   only vague prospects of seeing the proceedings come to an end.
   
                       B. The Court's assessment
   
            1. The applicant company's right to have a fair
            and public hearing of its case by an independent
                         and impartial tribunal
   
       71. The Court considers  that  in  the  circumstances  of  the
   instant  case it has to determine whether,  taken as a whole,  the
   proceedings in issue before the  Ukrainian  courts  and  tribunals
   were  compatible with the applicant company's right to have a fair
   hearing of its case in public  by  an  independent  and  impartial
   tribunal within the meaning of Article 6 з 1 of the Convention.
       The Court considers  that  it  must  first  determine  in  the
   context of the present case the general issue which arises, namely
   whether and to what extent the objection (протест)  procedure,  in
   the  form  then laid down by Ukrainian law and applied in practice
   in the instant case,  is compatible with the principles of Article
   6  з  1  of  the  Convention  read  in the light of the Brumarescu
   judgment (Brumarescu v.  Romania,  [GC] no.  28342/95, з 61, to be
   published in the Court's official reports).
       72. Under the Court's settled case-law the  right  to  a  fair
   hearing  before  a  tribunal as guaranteed by Article 6 з 1 of the
   Convention must be interpreted in the light of the Preamble to the
   Convention, which declares, among other things, the rule of law to
   be part of the common heritage of the Contracting States.  One  of
   the  fundamental  aspects  of  the rule of law is the principle of
   legal certainty, which requires, inter alia, that where the courts
   have  finally  determined  an  issue,  their  ruling should not be
   called into question (Brumarescu cited above, з 61).
       73. In  the  aforementioned Brumarescu judgment the Court held
   that there had been a violation of the applicant's right to a fair
   hearing   because   the  Supreme  Court  of  Justice  had,  on  an
   application by the Procurator-General, set  at  naught  an  entire
   judicial   process   that   had  ended  in  a  decision  that  was
   irreversible and res judicata.
       74. The  Court  considers  the present case to be on all fours
   with Brumarescu.  It notes in that connection that at the material
   time  the  President  of  the  Supreme  Arbitration Tribunal,  the
   Attorney General and their deputies were empowered by  Article  97
   of  the Code of Arbitration Procedure to challenge final judgments
   under the supervisory review procedure by  lodging  an  objection.
   That  power  was discretionary,  so final judgments were liable to
   review indefinitely.
       In the instant case, by a judgment of 21 April 2000 made on an
   objection by  its  President,  the  Supreme  Arbitration  Tribunal
   quashed  all  the  judicial  decisions  concerning  the  applicant
   company and remitted the cases in which it  was  involved  to  the
   first-instance tribunal for a rehearing.
       75. The Court observes  that,  unlike  the  applicant  in  the
   Brumarescu case, in the present case, following supervisory review
   on an objection  by  the  President  of  the  Supreme  Arbitration
   Tribunal,  the  applicant company was afforded a fresh opportunity
   to put forward its case before the tribunals of fact.
       That is because by a judgment of 23 April 2001 the Kiev Region
   Arbitration Tribunal held  that  the  decisions  of  the  managing
   director  of  Sovtransavto-Lugansk to increase the company's share
   capital and alter its memorandum and articles of  association  had
   been  unlawful,  with  the  result  that  the  applicant company's
   shareholding had been reduced and its rights  in  respect  of  the
   management of the company and control of its assets infringed. The
   tribunal also ruled that the payment  the  applicant  company  had
   received   on  the  winding  up  was  not  in  proportion  to  the
   shareholding   in   Sovtransavto-Lugansk   when   that   company's
   memorandum  and  articles  of association were ratified in January
   1996.  The tribunal ordered  Sovtransavto-Lugansk's  successor,  a
   company called Trans King, to return to the applicant company part
   of the assets it had owned at the time.
       However, the  Kiev  Region  Arbitration Tribunal dismissed the
   applicant company's claims  against  Sovtransavto-Lugansk  without
   examining    them    on    the   merits   on   the   ground   that
   Sovtransavto-Lugansk  had  been  wound  up  on  8  June  1999.  It
   discontinued the proceedings relating to those claims.
       76. Nonetheless,  by a judgment of 24 January 2002,  following
   an objection by the Ukrainian Attorney-General's Office, which was
   not a party to the initial proceedings, the Kiev Economic Court of
   Appeal  set  aside  the  judgment of 23 April 2001 in so far as it
   concerned the order for the restitution of the applicant company's
   assets,  upheld  the  order  discontinuing the proceedings against
   Sovtransavto-Lugansk and dismissed  all  the  applicant  company's
   claims.
       77. Accordingly,  the Court notes that the  applicant  company
   only  derived  a  temporary  benefit  from  the  reopening  of the
   proceedings and,  as matters stand,  none of its demands have been
   recognised  by  the  domestic courts.  In addition,  the applicant
   company has been  definitively  deprived  of  any  possibility  of
   obtaining    a   fair    hearing    of    its    claims    against
   Sovtransavto-Lugansk by a tribunal.
       The Court considers that judicial systems characterised by the
   objection (протест) procedure and, therefore, by the risk of final
   judgments  being set aside repeatedly,  as occurred in the instant
   case,  are,  as such,  incompatible with the  principle  of  legal
   certainty  that  is  one of the fundamental aspects of the rule of
   law for the purposes of Article 6 з 1 of the Convention,  read  in
   the light of the aforementioned Brumarescu judgment.
       78. Even   supposing   that   the   foregoing   matters   were
   insufficient  to  amount  to  a  violation of Article 6 з 1 of the
   Convention,  other features of  the  instant  case  raise  serious
   doubts  that  the  applicant  company's right to a fair hearing in
   public by an independent and impartial tribunal within the meaning
   of Article 6 з 1 of the Convention was complied with.
       79. Firstly,  while recognising that it has only limited power
   to  review compliance with domestic law (Beyeler v.  Italy,  [GC],
   no. 33202/96, 5 January 2000, з 108), the Court has to say that it
   finds  the  different and on occasion conflicting approaches taken
   by the Ukrainian courts in the application and  interpretation  of
   the  domestic  law  surprising:  the  Supreme Arbitration Tribunal
   twice overturned decisions of the tribunals below on  the  grounds
   that  they  had  failed to apply the relevant law adequately or to
   conduct a proper,  detailed  examination  of  the  facts  and  the
   applicant  company's  arguments,  and  that their rulings had been
   contradictory and premature (see paragraph 17 and 36 above).
       The Court  notes  that the arbitration tribunals do not appear
   to  have  complied  with  the  directions  given  by  the  Supreme
   Arbitration  Tribunal  in  its  initial  judgment of 6 March 1998,
   despite the fact that under Ukrainian  law  such  directions  were
   binding on them.  Even though the Supreme Arbitration Tribunal had
   held that the tribunals below had not conducted a proper, detailed
   examination  of  the  facts and the applicant company's arguments,
   the Kiev Region Arbitration Tribunal,  in  its  two  judgments  of
   23 June 1998,  merely  dismissed the applicant company's new claim
   without providing any further explanation of its reasons for doing
   so.  In addition, the tribunal's judgment in case no. 13/10-98 was
   delivered  without  the  applicant  company  being   afforded   an
   opportunity  to  put  forward  its  arguments  at  a  hearing (see
   paragraph 29 above).
       80. Lastly,   the  Court  can  but  note  that  the  Ukrainian
   authorities  acting  at  the  highest  level  intervened  in   the
   proceedings  on  a  number  of  occasions.  Whatever  the  reasons
   advanced by the Government  to  justify  such  interventions,  the
   Court  considers that,  in view of their content and the manner in
   which they were made (see paragraphs 18,  20,  22 and  24  above),
   they   were   ipso  facto  incompatible  with  the  notion  of  an
   "independent  and  impartial  tribunal"  within  the  meaning   of
   Article 6 з 1 of the Convention.
       The Court sees no reason to  speculate  on  what  effect  such
   interventions  may  have  had  on the course of the proceedings in
   issue, but finds that in the circumstances of the present case the
   applicant   company's   concerns   as   to  the  independence  and
   impartiality of the tribunals were not unreasonable.  Coming  from
   the executive branch of the State,  such interventions nonetheless
   reveal a lack of respect for judicial office itself.
       81. The  Court observes that by a decision of 2 April 2002 the
   Supreme Economic Court dismissed the applicant company's appeal on
   points  of  law without examining it on the merits,  on the ground
   that the applicant company had failed to produce evidence that  it
   had  paid  the  court fee payable to the Supreme Economic Court on
   the examination  of  such  appeals.  The  Supreme  Economic  Court
   reimbursed the applicant company the amount the latter had paid in
   court fees and informed it that  once  it  had  carried  out  that
   formality it could reinstate its appeal. By a judgment of 26 April
   2002 the Supreme Economic Court dismissed the applicant  company's
   appeal  on the ground that it had been lodged outside the onemonth
   time-limit.
       The Court  notes,  therefore,  that  the  applicant  company's
   appeal on points of law was not examined on the  merits  owing  to
   its failure to comply with the statutory rules, a state of affairs
   that might be regarded as showing that the applicant  company  has
   failed to exhaust domestic remedies. However, the Court reiterates
   that,  in accordance with its settled case-law on the subject, the
   rule  on  the exhaustion of domestic remedies must be applied with
   some degree of flexibility and without excessive formalism and  is
   neither  absolute nor capable of being applied automatically;  for
   the purposes of reviewing whether it  has  been  observed,  it  is
   essential  to  have  regard to the circumstances of the individual
   case (see,  mutatis mutandis,  Ilhan v. Turkey [GC], no. 22277/93,
   27 June 2000,  з 59). It considers that like considerations apply,
   mutatis mutandis, to the present case.
       The Court  notes  that  although  the  Supreme  Economic Court
   acknowledged in its judgment of 2 April 2002  that  the  applicant
   company had paid the court fees due,  it nonetheless dismissed its
   appeal on points of law on  the  ground  that  it  had  failed  to
   produce evidence of payment. In addition, the Court considers that
   the Supreme Economic Court must have been aware when  it  informed
   the  applicant  company that it could reinstate its appeal once it
   had complied with the procedural rule concerned that the one-month
   time-limit for lodging appeals would have expired. However, it did
   not touch upon that issue in its judgment of 2 April 2002 or grant
   the  applicant  company a specific period in which to validate its
   appeal.  As a consequence,  by a judgment of  26  April  2002  the
   Supreme Economic Court dismissed the applicant company's appeal on
   points of law as being out of time.
       In view of that unhelpful stance taken by the Supreme Economic
   Court and of the previous  conduct  of  the  domestic  courts  and
   tribunals  (see  paragraph  79  above) the Court considers that it
   would be unduly formalistic in the circumstances to lay the  blame
   for  the  failure  of its appeal on points of law on the applicant
   company.
       82. Having  regard to interventions of the executive branch of
   the State in  the  court  proceedings,  the  role  played  by  the
   objections  procedure  in  the proceedings in issue and to all the
   other aforementioned matters,  the Court finds that the  applicant
   company's right to have a fair hearing in public by an independent
   and impartial tribunal within the meaning of Article 6 з 1 of  the
   Convention,  construed  in the light of the principles of the rule
   of law and legal certainty, was infringed.
       Consequently, there  has  been a violation of Article 6 з 1 of
   the Convention.
   
                    2. The applicant company's right
                 to a hearing within a reasonable time
   
       83. In   the  light  of  its  foregoing  findings,  the  Court
   considers that no separate examination of the applicant  company's
   complaint  relating  to  the length of the proceedings in issue is
   necessary,  as that complaint constitutes one  of  the  individual
   elements of  the  right  to a fair hearing guaranteed by Article 6
   з 1 of the Convention, which the Court has already examined.
   
         III. Alleged violation of Article 1 of Protocol No. 1
   
       84. Relying on Article 1 of  Protocol  No.  1,  the  applicant
   company  alleged  that  following  the ratification by the Lugansk
   Executive Council of the unlawful  resolutions  and  decisions  of
   Sovtransavto-Lugansk,  its  shareholding  in that company had been
   reduced and it had lost control  of  the  company's  activity  and
   assets  as  a  result.  It  also submitted that the payment it had
   received following Sovtransavto-Lugansk's liquidation was  not  in
   proportion   to   its original shareholding. Article 1 of Protocol
   No. 1 provides:
       "Every natural  or  legal  person  is entitled to the peaceful
   enjoyment of his possessions.  No one shall  be  deprived  of  his
   possessions  except  in  the  public  interest  and subject to the
   conditions provided for by law and by the  general  principles  of
   international law.
       The preceding provisions shall not, however, in any way impair
   the right of a State to enforce such laws as it deems necessary to
   control the  use  of  property  in  accordance  with  the  general
   interest  or to secure the payment of taxes or other contributions
   or penalties."
   
                      A. The parties' submissions
   
                           1. The Government
   
       85. The Government referred to the Ukrainian legislation  that
   made  the  company  owners  responsible  for  ensuring  the  legal
   conformity of the articles and memorandum  of  association  lodged
   with  the  State  body responsible for company registration.  They
   maintained that,  as the public  body  with  authority  to  ratify
   Sovtransavto-Lugansk's  articles and memorandum of association and
   resolutions,  the Lugansk Executive  Council  could  not  be  held
   responsible for the content of those documents.
       86. The Government said that between 1996  and  1998,  various
   public   bodies   had   carried   out   a   number  of  audits  of
   Sovtransavto-Lugansk's activity and had not  found  any  "serious"
   breach  of  domestic  legislation.  In  any event,  even if such a
   breach had been found,  Sovtransavto-Lugansk should have borne all
   responsibility for it. The State's role had consisted of ratifying
   Sovtransavto-Lugansk's   resolutions   and    decisions    between
   18 November 1997  and  17 April 1998;  the legal conformity of the
   deeds of ratification and  of  Sovtransavto-Lugansk's  resolutions
   and  decisions  had  been  confirmed by the arbitration tribunals.
   Furthermore,  in the Government's submission,  there was no direct
   link  between  the  deeds  of ratification issued by the Executive
   Council  and  the  applicant  company's  loss  of   control   over
   Sovtransavto-Lugansk's  assets.  The right guaranteed by Article 1
   of Protocol No.  1 had not, therefore, been interfered with by the
   State.
       The Government referred to the case of Bramelid and  Malmstrom
   v.  Sweden  (application  nos.  8588/79  and  8589/79,  Commission
   decision of 12 October 1982,  DR 29,  p.  64),  in which they said
   that  the  European  Commission of Human Rights had found that the
   compulsory  sale  of  shares  with  an  economic  value  did   not
   constitute a violation of Article 1 of Protocol No. 1.
   
                        2. The applicant company
   
       87. The applicant company said that executive councils' powers
   to ratify resolutions and decisions of limited-liability companies
   were  delegated  by  the  State and strictly regulated by domestic
   legislation.  Under Ukrainian law executive councils were required
   to  observe  the  rule  of law when performing their duties and to
   follow procedures established by law.  They were,  therefore,  not
   relieved  from liability in the exercise of their powers and could
   incur constitutional (by virtue of Article 56 of the Constitution)
   or statutory liability.
       88. The applicant company further argued that  the  basis  for
   the  Executive  Council's liability was the clause requiring it to
   turn down requests for ratification by  companies  of  resolutions
   and decisions whose content or form was unlawful. A refusal by the
   executive council to ratify a corporate resolution or decision was
   but one aspect of the liability faced by companies.  However,  the
   company's liability did not exclude liability on the part  of  the
   executive  council,  which  was  also  under  a  duty  to follow a
   specific procedure prior to ratification.  The statute laid  down,
   inter  alia,  an  exhaustive  list of the documents that had to be
   lodged with the executive council to enable a resolution  altering
   the  memorandum  and  articles  of  association  or increasing the
   capital to be ratified and thus validated.  One of  the  documents
   that  had  to be produced to the executive council was the minutes
   of the meeting of shareholders in which the  resolution  concerned
   was   adopted.   That  document  had  to  be  signed  by  all  the
   shareholders.  In the instant case,  the signatures of  individual
   shareholders should also have been legalised by a notary. However,
   the  Executive  Council  had  ratified  all  the   decisions   and
   resolutions  for  the  increases in capital and alterations to the
   memorandum and articles of association of  the  Ukrainian  company
   without  requiring  production  of  the relevant minutes.  In such
   circumstances,  the Executive Council should have turned down  the
   request  for  ratification  of the decisions and resolutions.  Its
   failure to exercise its statutory  powers  as  a  public  body  to
   supervise  the  activities of a limited-liability company rendered
   it liable.  If executive councils merely acted as  a  registration
   office,  their  supervisory  powers  would  serve  no purpose.  In
   addition,  under Ukrainian law, an action could be brought against
   an   executive  council  in  its  capacity  as  "a  public  entity
   responsible for its acts", as compensation for damage sustained as
   a  result  of the unlawful acts or omissions of executive councils
   was guaranteed by both statute and the Constitution (Article 56).
       89. The applicant company submitted that the Executive Council
   had validated Sovtransavto-Lugansk's resolutions and decisions  by
   illegally  ratifying  them.  It further maintained that of all the
   public  bodies  responsible  for  supervising  the   activity   of
   limited-liability companies,  the most important was the Ukrainian
   Securities Exchange Commission. The Securities Exchange Commission
   had  examined  Sovtransavto-Lugansk's activities in March 1998 and
   found a number of breaches of the  legislation  in  force  by  the
   company. However, its conclusion that the applicant company should
   intervene in the proceedings had not been taken  into  account  by
   the arbitration tribunals.
       As regards the Government's reference to the case of  Bramelid
   and  Malmstrom v.  Sweden,  the applicant company pointed out that
   the instant case did not concern "a compulsory sale of shares", as
   the  interference  with its right to the peaceful enjoyment of its
   possessions was the result of its being  deprived  of  control  of
   Sovtransavto-Lugansk's activity and assets.
   
                       B. The Court's assessment
   
            1. Applicability of Article 1 of Protocol No. 1
   
       90. The  Court  reiterates  that  under  its settled case-law,
   Article 1 of Protocol No.  1 comprises three distinct rules:  "The
   first rule,  set out in the first sentence of the first paragraph,
   is of a  general  nature  and  enunciates  the  principle  of  the
   peaceful enjoyment of property;  the second rule, contained in the
   second sentence of the  first  paragraph,  covers  deprivation  of
   possessions and subjects it to certain conditions; the third rule,
   stated in the second paragraph,  recognises that  the  Contracting
   States  are  entitled,  amongst  other  things,  to control use of
   property  in  accordance  with  the general interest...  The three
   rules  are  not,   however,  "distinct"  in  the  sense  of  being
   unconnected.  The  second  and  third  rules  are  concerned  with
   particular  instances  of  interference with the right to peaceful
   enjoyment of property and should therefore  be  construed  in  the
   light  of  the  general  principle  enunciated  in the first rule"
   (Beyeler cited above, з 98).
       91. The  Court  observes  that  it  has  already  found in its
   admissibility decision in the instant case that the shares held by
   the  applicant  company  undoubtedly  had  an  economic  value and
   constituted "possessions" within  the  meaning  of  Article  1  of
   Protocol  No.  1.  As  the  Government  do  not  dispute  that the
   applicant company was the owner of the shares concerned, the Court
   therefore finds that Article 1 is applicable.
       92. The  Court  also  has  to  determine  which  provision  of
   Article 1 is applicable in the instant case.
       The Court observes in that connection: "[A] company share is a
   complex  thing.  It certifies that the holder possesses a share in
   the company together with the corresponding rights.  This  is  not
   only  an  indirect  claim  on  company  assets  but  other rights,
   especially voting rights and the right to influence  the  company,
   may follow the share" (Company S.  and T.,  v. Sweden, application
   no.  11189/84,  Commission decision of 11 December 1986, Decisions
   and Reports (DR) 50, p. 138).
       The Court notes that in the present case the applicant company
   initially  held  a  49%  stake in Sovtransavto-Lugansk.  Following
   repeated increases in that company's share capital the  percentage
   held  by  the  applicant  company  was reduced from 49%  to 20.7%.
   Consequently,  there were changes  in  the  powers  the  applicant
   company exercised as a shareholder,  that is to say in its ability
   to run the company and control its assets.
       93. In  the  light of the circumstances of the case and having
   regard  to  the  special  nature  of   the   applicant   company's
   possessions,  the  Court  considers  that owing to the factual and
   legal complexity of the present case it cannot  be  classified  in
   any  specific  category  within  Article  1  of  Protocol  No.  1.
   Accordingly,  it considers it necessary to examine the case in the
   light of the general rule set out in that Article.
   
             2. Compliance with Article 1 of Protocol No. 1
   
       94. The Court refers to the three rules contained in Article 1
   of Protocol No.  1 (see paragraph 90 above).  It observes that  in
   the  instant  case there was no direct deprivation by the domestic
   authorities  of  the  applicant  company's  possessions   and   no
   interference comparable to such a deprivation.
       95. The Court notes that the applicant company's complaint  is
   that  the  State  failed to comply with its obligation to exercise
   effective   control   in   accordance   with    the    law    over
   Sovtransavto-Lugansk's    activity,    thus    allowing   unlawful
   resolutions to be adopted for increases  in  SovtransavtoLugansk's
   share  capital  and  alterations to its memorandum and articles of
   association and subsequently its winding up.
       The Court  notes  that  its  jurisdiction to verify compliance
   with the domestic law  is  limited  (Hakansson  and  Sturesson  v.
   Sweden,  21 February 1990,  Series A no. 171, з 47) and that it is
   not its task to take the place  of  the  domestic  courts.  It  is
   primarily  for  the national authorities,  notably the courts,  to
   resolve problems of interpretation of domestic legislation  (Waite
   and   Kennedy v.  Germany [GC],  no.  26083/94,  18 February 1999,
   з 54).
       Nevertheless, the  Court must examine whether the decisions of
   the domestic  courts  and  tribunals  in  the  instant  case  were
   compatible  with  the  applicant  company's  right to the peaceful
   enjoyment of its possessions.
       96. The  Court  reiterates  that by virtue of Article 1 of the
   Convention each Contracting party "shall secure to everyone within
   [its]  jurisdiction  the rights and freedoms defined in ...  th[e]
   Convention".  The obligation to secure the effective  exercise  of
   the  rights  defined  in  that  instrument  may result in positive
   obligations for the State (see, among other authorities, X. and Y.
   v.  Netherlands, 26 March 1985, Series A no. 91, зз 22 and 23). In
   such circumstances,  the State cannot simply  remain  passive  and
   "there  is ...  no room to distinguish between acts and omissions"
   (see, mutatis mutandis, Airey v. Ireland, 9 October 1979, Series A
   no. 32, з 25).
       As regards the right guaranteed by Article 1 of Protocol No. 1
   those  positive  obligations may entail certain measures necessary
   to protect the right of property (see, among other authorities and
   mutatis mutandis,  Lopez Ostra v. Spain, 9 December 1994, Series A
   no.  303-C,  з 55),  even in cases  involving  litigation  between
   individuals  or  companies.  This means,  in particular,  that the
   States are under an obligation to afford judicial procedures  that
   offer the necessary procedural guarantees and therefore enable the
   domestic courts and tribunals to adjudicate effectively and fairly
   any disputes between private persons.
       97. In the present case it is clear  that  the  Court  is  not
   entitled  to  call  into  question  the  decisions  reached by the
   Ukrainian courts and tribunals.  Its role is to verify whether the
   consequences  of  their  interpretation  and  application  of  the
   domestic law were compatible with the principles laid down in  the
   Convention. In that regard, the Court can but point to the serious
   procedural  shortcomings  it  noted  above  when   examining   the
   complaint under Article 6 з 1 of the Convention (see paragraphs 71
   to 82 above).
       The Court  considers  that  the  unfair  manner  in  which the
   proceedings in issue were conducted had a  direct  impact  on  the
   applicant  company's  right  to  the  peaceful  enjoyment  of  its
   possessions,  as it  is  indisputable  that  the  refusal  by  the
   tribunals  of  fact  to  comply with the directions of the Supreme
   Arbitration Tribunal, coupled with the considerable differences of
   approach to the application and interpretation of the domestic law
   between the various levels  of  jurisdiction,  made  the  repeated
   reopening  of  the  proceedings  in issue possible,  thus creating
   permanent uncertainty about the lawfulness  of  the  decisions  of
   Sovtransavto-Lugansk   and  the  Lugansk  Executive  Council.  The
   interventions of  the  State  executive  branch  in  the  judicial
   process considerably added to that uncertainty. Lastly, the manner
   in which the litigation ended (see paragraph 81  above)  does  not
   appear to have been consistent with the State's obligation to deal
   with the applicant company's situation in as coherent a manner  as
   possible.  Consequently,  the  applicant  company had to cope with
   that  uncertainty  during  the  period  in   which   its   initial
   shareholding  was  reduced,  with  the  consequent  changes to its
   ability to manage Sovtransavto-Lugansk and to control  its  assets
   that that entailed (ibid., з 110).
       98. Having regard to the foregoing,  the Court finds that  the
   manner in which the proceedings were conducted and ended,  and the
   uncertainty in which the applicant company  was  left,  upset  the
   "fair  balance"  that  has to be struck between the demands of the
   public interest and the need to protect  the  applicant  company's
   right to the peaceful enjoyment of its possessions.  Consequently,
   the State has failed to comply with its obligation  to  secure  to
   the  applicant  company  the  effective  enjoyment of its right of
   property, as guaranteed by Article 1 of Protocol No. 1.
       There has  accordingly  been  a  violation  of  Article  1  of
   Protocol No. 1.
   
         IV. Alleged violation of Article 14 of the Convention
   
       99. The  applicant  company  considered  that  it   had   been
   subjected   to   discriminatory   treatment   by   the   Ukrainian
   authorities,  which  had  sought  to  "defend  the  interests   of
   Ukrainian  nationals"  by  protecting  the rights of the Ukrainian
   company to the detriment of the rights of the Russian company.  In
   that connection,  it relied on Article 14 of the Convention, which
   provides:
       "The enjoyment  of  the rights and freedoms set forth in [the]
   Convention shall be secured without discrimination on  any  ground
   such as sex,  race, colour, language, religion, political or other
   opinion,  national or social origin,  association with a  national
   minority, property, birth or other status."
       100. The  Government  said  that  the  applicant  company  had
   brought proceedings in the tribunal with a view to challenging the
   public authorities'  actions  and  that  the  applicant  company's
   treatment  by  the  domestic  courts  and  tribunals  had not been
   discriminatory. They further argued that the applicant company had
   provided  insufficient  information  to substantiate its complaint
   under Article 14 of the Convention.
       101. In  the  light of its findings under Article 6 з 1 of the
   Convention and Article 1 of Protocol No.  1,  the Court  considers
   that  there  is  no need for any separate examination of the issue
   whether the applicant company was  discriminated  against  on  the
   grounds  of  its  nationality,  contrary  to  Article  14  of  the
   Convention.
   
             V. Application of Article 41 of the Convention
   
       102. Article 41 of the Convention provides:
       "If the  Court  finds  that  there has been a violation of the
   Convention or the Protocols thereto,  and if the internal  law  of
   the   High   Contracting   Party  concerned  allows  only  partial
   reparation to be made,  the Court shall, if necessary, afford just
   satisfaction to the injured party."
       103. The  applicant  company  submitted,  firstly,  that   the
   measure  of  just  satisfaction had to be assessed in the light of
   the specific nature of the assets  it  had  held,  namely  company
   shares.  As it had had a 49% shareholding in Sovtransavto-Lugansk,
   it was entitled to 49% of Sovtransavto-Lugansk's assets, to manage
   it  and control its assets,  and to dividends.  As a result of the
   reduction   in   its   shareholding,   its   ability   to   manage
   Sovtransavto-Lugansk  had   been   considerably   diminished  and,
   consequently,  it had lost control of both the company's  activity
   and assets.  Subsequently, having been deprived of the possibility
   of influencing Sovtransavto-Lugansk's decisions about its  assets,
   it had been unable to prevent the company management from engaging
   in a massive  sale  of  its  assets  at  considerable  undervalue.
   Consequently,  as a result of the illegal actions of the company's
   management and the Lugansk Executive Council,  not  only  had  the
   applicant company's shareholding fallen from 49%  to 20.7%,  there
   had also been a considerable diminution of the  company's  assets.
   Finally,  following  the  winding up of Sovtransavto-Lugansk,  the
   payment  received  by  the  applicant  company  had  not  been  in
   proportion to its initial 49% shareholding.
       104. The applicant company submitted that in the light of  the
   circumstances of the case, it was entitled to seek from the State,
   for pecuniary damage caused by  the  violation  of  its  right  of
   property,   reimbursement   of   the  value  of  its  initial  49%
   shareholding in Sovtransavto-Lugansk less 9,200 US  dollars (USD),
   being   the   payment it had received on the winding up. It sought
   USD 14,921,674 under this head.
       It also sought USD 1,388,000 in reimbursement of the dividends
   to which it would been entitled by virtue of its 49% shareholding.
       105. The  applicant  company claimed USD 300,000 in respect of
   the violation of its rights guaranteed by Article 6  з  1  of  the
   Convention.
       106. It said  that  as  a  result  of  the  unlawful  acts  of
   Sovtransavto-Lugansk's  management  and  the  State,  it  had lost
   control  of  the  activity  and  assets  of  one   of   the   best
   international transport companies in Europe. Following the winding
   up of Sovtransavto-Lugansk,  it had lost a huge market in  Ukraine
   and overseas.  It submitted that the loss of such a market and the
   interminable  litigation  in  the  Ukrainian  courts  had   caused
   enormous  damage  to  its reputation as an international transport
   company.  It sought non-pecuniary damage of  USD  1,000,000  under
   that head.
       107. The  applicant  company  sought  USD  153,470  for  costs
   incurred in the domestic courts and before the Court, representing
   its lawyers' expenses and fees and sundry costs.
       108. It  did,  however,  say  that  it was prepared to examine
   alternative proposals from the State for reparation of the  damage
   that  had  been  caused  by  the violation of its rights under the
   Convention and its Protocols.
       109. The Government said at the outset that the method used by
   the   applicant   company    to    calculate    the    value    of
   Sovtransavto-Lugansk's  assets  and to assess the pecuniary damage
   was incorrect.  They added that the applicant  company  could  not
   claim reparation for pecuniary damage,  as it had already received
   compensation when Sovtransavto-Lugansk was wound up,  and that  no
   domestic court had found any violation of its right of property.
       110. As to the applicant company's claims for  reparation  for
   non-pecuniary damage, the Government said they were unfounded. The
   applicant company could not assert that it had lost a market as  a
   result  of  Sovtransavto-Lugansk  being wound up,  as it had never
   been the owner of the company.  Added to  which,  the  loss  of  a
   market  could  under  no  circumstances  be  regarded as pecuniary
   damage.
       111. As  to  the  applicant company's claim for reparation for
   damage caused by the alleged violation of Article 6  з  1  of  the
   Convention,  the  Government  argued that there was no direct link
   between the alleged  violation  and  the  stated  damage.  It  was
   impossible  to  assert  that  the domestic courts' decisions would
   have been different had there been no violation of Article 6 з  1.
   The  Government  also  contended  that a finding by the Court of a
   violation of the applicant company's rights under Article  6  з  1
   would constitute sufficient reparation.
       112. The Government left the issue of the applicant  company's
   claims  for  reimbursement of their lawyers' costs and expenses to
   the Court's discretion.  They nevertheless pointed  out  that  the
   amount  sought  by  the  applicant  company  was,  in  their view,
   exorbitant,  at any rate  by  reference  to  prevailing  rates  in
   Ukraine.  They  added that the applicant company had not furnished
   any vouchers.
       113. In  the  circumstances  of the case,  the Court considers
   that the issue of the application of Article 41 of the  Convention
   is not ready for decision.  Consequently, it decides to reserve it
   and  to  fix  the  subsequent  procedure  in  the  light  of   the
   possibility  of  an agreement between the respondent State and the
   applicant company (see Rule 75 з 1 of the  Rules  of  Court).  The
   Court accords the parties six months to that end.
   
                      FOR THESE REASONS, THE COURT
   
       1. Dismisses    unanimously   the   Government's   preliminary
   objection;
       2. Holds  unanimously  that  there  has  been  a  violation of
   Article 6 з 1 of the Convention;
       3. Holds  by  six votes to one that there has been a violation
   of Article 1 of Protocol No. 1;
       4. Holds   unanimously  that  it  is  unnecessary  to  examine
   separately whether the applicant company  has  been  subjected  to
   discrimination   on   the  grounds  of  nationality,  contrary  to
   Article 14 of the Convention;
       5. Holds  unanimously  that the question of the application of
   Article 41 of the Convention is not ready for decision;
       accordingly,
       (a) reserves the said question in whole;
       (b) invites the Government and the applicant company to notify
   the Court of any agreement that they may reach;
       (c) reserves  the  further  procedure  and  delegates  to  the
   President of the Chamber the power to fix the same if necessary.
   
       Done in French,  and notified in  writing  on  25  July  2002,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                           Georg RESS
                                                            President
   
                                                       Vincent BERGER
                                                            Registrar
   
   
   
   
   
   
       In accordance  with  Article 45 з 2 of the Convention and Rule
   74 з 2 of the Rules of Court,  the separate opinion of  Mr  Cabral
   Barreto is annexed to this judgment.
   
                                                                 G.R.
   
                                                                 V.B.
   
                PARTLY CONCURRING AND PARTLY DISSENTING
                    OPINION OF JUDGE CABRAL BARRETO
   
                             (translation)
   
       I have  difficulty  in  agreeing  with  either  part  of   the
   majority's reasoning.
       1. As regards the complaint concerning  the  impartiality  and
   independence of the tribunals (Article 6 з 1 of the Convention), I
   agree that, in view of the intervention of the executive branch of
   the  State  in the judicial process,  the applicant company's case
   was not  examined  by  a  tribunal  offering  all  the  guarantees
   required by Article 6.
       There has therefore been a violation of Article 6 з 1  of  the
   Convention.
       2. I would be the first to admit that the objection  procedure
   constitutes one of the most serious and flagrant violations of the
   res judicatum rule,  which is itself one of the major  foundations
   of  a democratic society based on the rule of law,  as required by
   the Convention.
       However, owing  to  the  applicant  company's  own conduct,  I
   hesitate to find that it may still be regarded as a  victim  of  a
   breach of that rule.
       Allow me to explain.
       By two  judgments  of 12 January 1999 a college of the Supreme
   Arbitration Tribunal dismissed appeals by the  applicant  company.
   Once those judgments had become final, the proceedings ended.
       The proceedings in issue were reopened following an  objection
   by  the  President  of  the  Supreme  Arbitration  Tribunal at the
   express request of the applicant company  in  February  1999  (see
   paragraph 33 of the judgment).
       It is true that there was subsequently a further objection, by
   the  Ukrainian  Attorney-General's  Office,  against the decisions
   that were favourable to the applicant company.
       However, this  was  as  a  result  of  the applicant company's
   initial conduct and,  therefore,  in my opinion,  it cannot escape
   application  of  the  principle "nemini licet venire contra factum
   proprium" (no one may set himself  in  contradiction  to  his  own
   previous conduct).
       3. The finding of a violation of Article 1 of Protocol  No.  1
   is  based  on  the  same  matters  that  led  the  Court to find a
   violation of Article 6 з 1.
       The applicant   company's   complaints   under  Article  1  of
   Protocol No. 1 are the same as those already examined by the Court
   under Article 6 з 1, in respect of which it found a violation.
       In these circumstances,  it seems  to  me  that  there  it  is
   unnecessary  to examine whether there has also been a violation of
   Article 1 of Protocol No. 1 in the instant case.
       This is  the  only  reason  for  my  not  concurring  with the
   majority on this point.
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости законодательства России


Тематические ресурсы

Новости сайта "Тюрьма"


Новости

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

Рейтинг@Mail.ru

Сайт управляется системой uCoz